Rebalansom budžeta Republike Srbije za 2022. godinu, država je preuzela gubitke kompanija Elektroprivreda Srbije (EPS) i Srbijagas, zbog čega je budžetski deficit povećan sa 3 na 3,94 posto bruto društvenog proizvoda (BDP), ili za oko 80 milijardi dinara, odnosno 670 miliona eura, prenosi list Danas.
Aktuelnim rebalansom budžeta tekući rashodi su povećani za skoro 9 posto, što je manje od inflacije, ali dovoljno povećanje deficita za pokrivanje gubitaka EPS-a i Srbijagasa, koji su proistekli iz uvoza električne energije i gasa.
Izdaci za nabavku finansijske imovine povećani su u odnosu na plan za više od 1.000 posto, na 153 milijarde dinara, ili 1,3 milijarde eura, a najvećim delom se odnose na „intervencijska sredstva data za prevazilaženje energetske krize“ poput izdataka za održavanje puteva, podsticaje poljoprivredi, železnički saobraćaj, investicije u rudarstvu, turističke vaučere… Više od trećine subvencija namenjeno je poljoprivedi, za drumski saobraćaj izdvojeno je 18%, za železnice je opredeljeno 10%, a za subvencije u privredi 11,25%.
Sredstva za kapitalne investicije povećana su sa 407 na 423 milijarde dinara, a namenjena su uglavnom za infrastrukturne projekte poput pruge Beograd–Stara Pazova i Novi Sad–granica sa Mađarskom, izgradnju deonica autoputa Preljina – Požega i Novi Beograd – Surčin, izgradnju beogradske obilaznice, puta Požarevac – Golubac, ali i za nagradnu igru „Uzmi račun i pobedi“.
Znatno su povećani i „Ostali tekući rashodi“, za 35,69 milijardi dinara, ili 300 miliona eura, namenjenih ublažavanju posledica pandemije, ali i za pomoć mladima, troškove izbora i isplate po osnovu izgubljenih sporova pred sudovima. Rashodi za socijalnu zaštitu takođe su povećani za 15,7 milijardi dinara, a uglavnom se odnose na isplatu pomoći za decu.
Aktuelna inflacija je dovela do povećanja izdataka za robe i usluge za 9%, ili za 14,3 milijardi dinara. Međutim, zahvaljujući pre svega inflaciji u budžet će se ove godine sliti skoro 193 milijarde dinara više od planiranog, što ukupno iznosi 1.709 milijardi dinara. I poreski prihodi će biti veći za 13%, a porez na dobit će zabeležiti najveći rast za za 41%, odnosno za 54 milijarde dinara.
Ipak, najveći rast ostvario je porez na dodatu vrednost (PDV), koji je povećan za 13,6% ili za 93 milijarde dinara. Kao glavni razlog za ovoliko povećanje, u obrazloženju se navodi opreznost prilikom planiranja budžeta krajem prošle godine. Prema mišljenju ekonomiste Saše Đogovića, očekivano je prebacivanje gubitaka energetskih javnih preduzeća na budžet i povećanje deficita.
– Rebalansom su pokrivena i razna plaćanja, kao na primer isplate pomoći mladima tri puta ove godine. Zato i ulazimo u aranžman sa MMF-om i Svetskom bankom, ali mislim da ćemo morati da se zadužimo i na tržištu – ocenio je Đogović.
Оставите одговор