Poslovni gubici i isplate zarada tokom bolovanja koštali su u 2024. godini nemačku privredu više od 200 milijardi eura, navodi se u izveštaju nemačke vlade uz ocenu da troškovi bolovanja nastavljaju da opterećuju poslovanja kompanija.
Prema izveštaju, svaki radnik u Nemačkoj je tokom prošle godine u proseku bio odsutan sa posla 20,8 dana, ili skoro četiri dana više nego 2020. godine. U 2024. je ukupno zabeleženo 881,5 miliona dana bolovanja, dok je svaki izgubljeni radni dan kompanije koštao 152 eura u proseku, što je 28 eura više nego pre pet godina, prenosi tabloid Bild.
Kao razlog za najveći deo odsustvovanja navode se bolesti mišićno-koštanog sistema kao što su problemi sa leđima (19,4%), ali i bolesti disajnih organa (18,1%), i psihičke tegobe i poremećaji u ponašanju (16,7%).
U odnosu na 2020. godinu, kada su iznosili 87 milijardi, proizvodni gubici zbog bolovanja su u 2024. godini porasli na 134 milijarde eura. Istovremeno, troškovi naknade zarada tokom bolovanja popeli su se na 72,3 milijarde eura, što je za 15,1 milijardu (26,4%) više nego pet godina ranije.
Analiza zdravstvenog osiguranja AOK pokazuje da je najviši nivo bolovanja zabeležen u zdravstvenoj i socijalnoj nezi, metalskoj industriji, javnoj upravi i trgovini, a znatno niži je u finansijskom sektoru i ugostiteljstvu.
Generalni direktor Nemačke federacije trgovaca na malo, Štefan Gent, upozorava da visoka stopa bolovanja predstavlja dodatni teret za kompanije tokom „ovih teških vremena“ i slabi njihovu konkurentnost. Kao jedan od uzroka ovakvog stanja, on je naveo praksu dobijanja potvrda o bolovanju putem telefona, te pozvao na ukidanje ove pogodnosti.
Оставите одговор