U proizvodnji cveća i ukrasnog biljka Srbija je na domaćem tržištu ostvarila promet od čak 49 miliona eura, uz tendenciju sve većeg izvoza, što potvrđuje da je ova poljoprivredna grana u uzlaznom trendu u našoj zemlji, saopštava Privredna komora Srbije (PKS).
Cvećarstvo beleži rast i u proizvodnji i u spoljnotrgovinskoj razmeni, a naročito uoči 8. marta, kada potražnja tradicionalno dostiže vrhunac. Istovremeno, najznačajniji segment domaće proizvodnje – uzgajanje ruža, beleži rast izvoza, što dodatno potvrđuje pozitivna kretanja u celom sektoru.
Prema rečima Danice Mićanović iz Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju PKS, trend potrošnje cveća u svetu raste po godišnjoj stopi od oko 8%, uz promet koji premašuje 30 milijardi eura na svetskom i oko 49 miliona eura na domaćem tržištu. Međutim, dodaje, uvoz cveća i ukrasnog bilja je u protekle četiri godine značajnije povećan od izvoza, pa deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni raste.
– Udeo proizvodnje cveća i ukrasnog bilja je simboličan u ukupnoj spoljnotrgovinskoj razmeni agrara Srbije, ali je evidentno povećanje površina uz intenziviranje proizvodnje. Cvećarstvo bi trebalo da postane profitabilna proizvodna grana, zbog čega je neophodno udruživanje proizvođača. Iako su podsticaji države evidentni, neophodne su i nove inicijative i rad na povećanju površina, umrežavanju i jačanju proizvođača – kaže Mićanovićeva.
U Srbiji je najvažnija proizvodnja ruža. Ukupan izvoz ruža je u 2024. iznosio 2,5 miliona eura, da bi u prošloj godini bio povećan na 3,4 miliona. S druge strane, uvoz ruža je u 2024. iznosio 7,04 miliona, a u 2025. 7,95 miliona eura, što ukazuje na značajno povećanje izvoza.
Kako ističe Ljubomir Jelić iz rasadnika „Jelić“ iz Ravnog Sela, za prosečno domaćinstvo koje bi se bavilo ovim poslom potreban je plastenički prostor od najmanje 500 kvadrata, početna ulaganja od 20.000 eura i širok asortiman cveća, kako bi prodaja krenula. On kaže da se uloženo obično vrati za devet meseci, ali ističe da se za bavljenje cvećarstvom mora biti dobro upućen u sve aspekte proizvodnje i gajenja, jer se svaka greška skupo plaća.
Vrednost spoljnotrgovinske razmene cveća i drugog ukrasnog bilja u prošloj godini je iznosila 49 miliona eura, od čega je izvoz bio 6,7 miliona, a uvoz 42,3 miliona. U odnosu na 2024. godinu, kada je ukupna razmena iznosila 43 miliona, primetan je porast, ali i produbljivanje deficita, kažu u PKS.
Najznačajnije izvozno tržište za srpsko cveće i ukrasno bilje je Evropska unija sa 59% udela, na drugom mestu su zemlje CEFTA sa 21% (1,43 mil eura), a na trćem Carinska unija (Rusija, Belorusija, Kazahstan, Kirgistan, Tadžikistan) sa 14 %. Tokom prošle godine u zemlje EU je iz Srbije izvezeno cveća i ukrasnog bilja za ukupno 3,93 miliona eura, od čega najviše u Holandiju, Poljsku, Hrvatsku i Nemačku. Srbija najviše cveća uvozi iz EU, čak 78% ukupnog udela.
Оставите одговор