Automobilska kompanija Mercedes-Benz pooštrava mere štednje u Nemačkoj, u okviru kojih bi se radna nedelja povećala sa 35 na 40 časova, dok bi plate ostale iste za oko 90.000 zaposlenih na koje se primenjuju kolektivni ugovori, a koji bi bili pogođeni ovom merom.

Za zaposlene sa punim radnim vremenom to bi značilo oko 260 radnih sati više godišnje, ili više od šest dodatnih radnih nedelja. U pitanju je samo još jedna od mera rukovodstva koje izazivaju nezadovoljstvo zaposlenih, s obzirom na to da kompanija uvodi i obavezno češće prisustvo u kancelarijama, a najavljena je i mogućnost zatvaranja dve fabrike u Nemačkoj, prenosi 24ur.

Odnosi između uprave i zaposlenih znatno su se zaoštrili nakon velikog pada dobiti prošle godine za 49 %, na 5,3 milijardi eura, pre svega zbog slabije prodaje u Kini, kao jednom od ključnih tržišta, Mercedes je pokrenuo opsežan program štednje „Next Level Performance“, kojim želi da do 2027. godine trajno smanji fiksne i proizvodne troškove za 5 milijardi eura, odnosno za 10%.

Predloženi način štednje izazvao je oštro protivljenje zaposlenih, budući da bi se cena radnog sata za srednje kvalifikovanog radnika metalne i elektroindustrije u pokrajini Baden-Virtemberg, čija je plata 4.200 eura, smanjila sa sadašnjih 27,69 eura na 24,23 eura. Pored toga, uprava je pomerila na 2027. godinu isplatu ovogodišnjeg dodatka u visini od 18,4 % mesečne plate.

Uprava Mercedesa smatra da su mere štednje neophodne za dugoročnu konkurentnost kompanije, a među razlozima navodi visoke troškove prelaska na električnu mobilnost, pritisak na cene zbog brzog rasta kineskih proizvođača, kao i visoke troškove energije i rada u Nemačkoj u odnosu na druge zemlje.

Mercedes je krajem septembra raskinuo interni sporazum o hibridnom radu, nakon čega je uveo obavezno prisustvo u kancelarijama do četiri dana nedeljno, što je takođe dodatno povećalo nezadovoljstvo zaposlenih.

Direktor proizvodnje Majkl Šibe je interno upozorio zaposlene i na mogućnost zatvaranja dve fabrike u Nemačkoj, jedne za sklapanje automobila, a druge za proizvodnju pogonskih sklopova, do čega bi moglo da dođe ukoliko kompanija ne uspe bitno da smanji proizvodne troškove u Nemačkoj. Pri tome, uprava poredi nemačke fabrike sa fabrikom u mađarskom Kečkemetu, gde su, navodno, troškovi za 70 % niži.

Radnički savet i sindikat IG Metall su paket predloženih mera nazvali „katalogom užasa“, a u velike proteste u Zindelfingenu, Untertirhajmu i Rastatu bile su uključene desetine hiljada zaposlenih. Sindikat insistira da 35-časovna radna nedelja nije predmet pregovora i smatra da je to jedno od ključnih dostignuća kolektivnog pregovaranja.

Ovakva rasprava se ne vodi samo u Mercedesu. Prema navodima nemačkog Merkura, o radnom vremenu žele da razgovaraju i uprave BMW-a i Folksvagena, zbog čega bi spor oko dužine radne nedelje mogao da se proširi i na druge segmente nemačke automobilske industrije.

Slične vesti:

Otpremnine u Mercedesu i do pola miliona eura Mercedes odložio isplatu dodatka za radnike Mercedes ocinkario 15 velikih proizvođača automobila Mercedes postepeno izmešta proizvodnju iz Nemačke Hiljade radnika Audija na ulicama zbog straha od otkaza