Danas, nakon pet godina LemonEjd prodaje limunadu, voćne sokove i različite vrste lednog čaja u celoj Nemačkoj i delovima Švajcarske i Austrije. Svi sastojci su prirodni, a radnici su pošteno plaćeni. Prirodna limunada iz Hambuga prodaje se sve bolje, pa nove narudžbe stižu i iz Stokholma, Hongkonga, Njujorka i Pariza. A sa pićem se šire i vesti o humanitarnom radu ove firme.
– Naše ideje se lako šire, jer kada su flaše na stolu, ljudi razgovaraju – priča Betke.
Na ideju o pokretanju ovog posla Betke je došao zajedno sa prijateljima još tokom studentskih dana, kada su rešili da naprave nešto novo, jer kako su smatrali na tržištu nije bilo ničega osim Kole, Fante, i preslatkih ledenih čajeva. Zato su počeli da prave limunadu u svom stanu, a promovisali su je među prijateljima na žurkama. Koristili su sveže isceđen sok od limuna sa šećerom od trske, ili ledeni čaj sa svežim sokom. Njihovi napici postajali su sve popularniji, da bi se na kraju našli i u restoranima i kafićima.
Još kao 15-godišnjak Betke je preko razmene učenika bio u Šri Lanci, gde mu se toliko dopalo, da je umesto planiranih godinu dana, ostao sve do mature. U to vreme zajedno je išao u školu sa nekim uzgajivačima čaja, pa je zato kasnije lako našao partnere za svoju firmu.
Pre osnivanja firme, Betke je jedno kraće vreme, tokom 2005. godine radio za nemačku Organizaciju za međunarodnu saradnju (GIZ). Kako kaže, u poslu mu je smetalo to što je previše toga bilo unapred planirano.
– Veliki broj odluka se donosi u Nemačkoj, a da se uopšte ne zna situacija na terenu. Recimo, u GIZ-u je tačno određeno koliko će se novca potrošiti za godinu dana – kaže Betke.
U sedištu kompanije „LemonEjd Bevridž“ jasno se vidi da se tu niko ne razbacuje novcem. Pod je izlizan, a na ulazu je kartonski znak sa ispisanim imenom firme. Sav višak novca odlazi na finansiranje humanitarnih projekata, a Betke kaže da službena putovanja na plantaže on i njegove kolege plaćaju iz svog džepa, i da ne razume zašto je potrebno leteti poslovnom klasom, kako to praktikuju radnici drugih kompanija.
LemonEjd dobro posluje sa stranim partnerima, a podstiče i lokalne projekte za unapređenje društva.
– Tražimo ideje koje već dobro funkcionišu, ali koje do sada još niko nije pogurao. Jedna takva je dnevni boravak za decu, koji se nalazi u bivšem skladištu povrća, na periferiji glavnog grada Asunsion u Paragvaju. Deca seljaka koja prodaju robu na zelenoj pijaci „Abasto“, često po ceo dan lutaju između tezgi, a mnoga traže hranu na otpadu. U dnevnom boravku dobijaju hranu i pomoć kada rade domaće zadatke, jer je uslov za prijem u boravak da deca idu u školu. Firma LemonEjd finansira doručak i grickalice, ali i časove kuvanja zdravih jela – objašnjava Betke i dodaje da šećer u flaši LemonEjda stiže upravo iz Paragvaja.
Оставите одговор