Ležište litijuma u zapadnoj Srbiji nije vredno eksploatacije zbog ekoloških rizika i jedino je u svetu čije se rudarenje planira u naseljenom i plodnom poljoprivrednom području, pa je sigurno da će uništiti jednu od samo tri vodonosive oblasti u Srbiji, tvrdi tim srpskih naučnika svojoj analizi.
U pitanju su naučnici Dragana Đorđević, Jovan M. Tadić, Branimir Grgur, Ratko Ristić, Sanja Sakan, Jelena Brezjanović, Vladimir Stevanović i Bogdan Šolaja, koji su u časopisu iz grupe Nature objavili studiju pod nazivom „Uticaj istražnih aktivnosti potencijalnog rudnika litijuma na životnu sredinu u zapadnoj Srbiji“, objavio je portal Prvi prvi na skali.
U svojoj analizi oni navode da bi iskopavanje rude litijuma „jadarita“ u oblasti Jadar u naseljenom i živom poljoprivrednom kraju bio bi prvi i jedinstven takav slučaj u svetu. „Izgradnja rudnika i postrojenja za preradu, u okviru istog industrijskog kompleksa za vađenje litijuma i bora uništila bi životnu aktivnost oko 20.000 stanovnika lokalne zajednice, koji već dobro zarađuju“, navodi se u zaključku.
Autori su naglasili da kompanija Rio Tinto planira da rudnik i prerađivačku fabriku postavi usred plodnog zemljišta okruženog naseljima koja se nalaze iznad najveće rezerve podzemne pijaće vode u zapadnoj Srbiji, kao i da smesti jalovište između dve bujične reke koje na svakih par godina plave ovo polje.
„Veliki problem vezan za eksploataciju litijuma u svetu je agresivan proces hemijske ekstrakcije koji uključuje ogromnu količinu koncentrovanih mineralnih kiselina, pre svega koncentrovane sumporne kiseline. Potrošnja enormne količine vode za proizvodnju litijum karbonata bi posledično stvorila ogromne količine otpadnih voda koje bi predstavljale veliku trajnu opasnost od zagađivanja površinskih i podzemnih voda“, navodi se u studiji.
Kako dalje ističu, iako se čini da litijum igra značajnu ulogu u smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte (GHG), ogromna količina energije iz fosilnih goriva troši se u procesu proizvodnje litijum karbonata iz ruda, zbog čega su prisutne značajne emisije ugljen dioksida (CO2), prenosi agencija Beta.
„Ekstrakcija litijuma iz rudnika i proizvodnja litijum karbonata ne doprinose smanjenju emisije ugljen dioksida. Ležište u Srbiji sa oko jedan posto globalne rezerve litijuma ne nudi iznos koji će globalno rešiti problem klimatskih promena“, navode autori i upozoravaju da je dosadašnje istraživačko bušenje ležišta litijum/borata, koje je obavila kompanija Rio Tinto, već izazvalo štetu po životnu sredinu, budući da je voda koja je curila iz istražnih bušotina, a koja sadrži visoke koncentracije bora, dovela do sušenja useva.
„Naša istraživanja nizvodno u obližnjim rekama otkrivaju značajno povišene koncentracije bora, arsena i litijuma, u poređenju sa uzvodnim regionima. Otvaranjem rudnika problemi će biti umnoženi jalovinom, otpadnim vodama rudnika, bukom, zagađenjem vazduha i svetlosnim zagađenjem, što će ugroziti živote brojnih lokalnih zajednica i uništiti njihove izvore slatke vode, poljoprivredno zemljište, stoku i imovinu“, navodi se u zaključku i naglašava da sve to može imati dugoročne negativne posledice po životnu sredinu i buduće generacije.
Na kraju studije autori poručuju kako je, pri donošenju odluke o rudarstvu i korišćenju resursa, važno uzeti u obzir perspektive različitih zainteresovanih strana, uključujući rudarske kompanije, aktiviste i vladine zvaničnike. Oni ističu da je, prilikom procene ekonomskih koristi od rudarenja, ključno dati prioritet zaštiti životne sredine i javnom zdravlju, kako bi se osigurala održiva budućnost.
Оставите одговор