Nemački ministri protiv zabrane „večnih hemikalija“

Ministri privrede iz više nemačkih saveznih pokrajina otvoreno su se usprotivili potpunoj zabrani „večnih hemikalija“, tvrdeći da će to biti svojevrsni program deindustrijalizacije Evrope, jer će dovesti do gašenja čitavih privrednih sektora, gubitka radnih mesta, poremećaja u lancima snabdevanja, rasta troškova i pada investicija.

Naime, Evropska unija razmatra da zabrani štetne PFAS hemikalije, poznate kao „večne hemikalije“, sa kojima se u životu susrećemo svaki dan, budući da se nalaze u teflonskim tiganjima, vodootpornoj odeći i obući, ambalaži za hranu, posebno onoj koja ne propušta masnoću, poput kutija za picu ili kesica za kokice, u peni za gašenje požara, određenim kozmetičkim proizvodima poput pudera, maskara i krema, industrijskim mazivima i bojama…

Holandija, Danska, Nemačka, Norveška i Švedska još prošle godine predložile su potpunu zabranu svih PFAS hemikalija. Mogućnost ukidanja ovih hemikalija zabrinula je evropsku industriju koja upozorava na velike gubitke, poremećaje u lancima snabdevanja i rast cena za krajnje potrošače, ukoliko te mere stupe na snagu.

Evropska komisija sada čeka na naučnu procenu koja bi trebalo da bude gotova sledeće godine, kada bi mogao da stigne i konkretan predlog, a on bi mogao značiti i potpunu zabranu večnih hemikalija za potrošačke proizvode, dok bi industrija dobila izuzetke ukoliko ne postoje alternative, prenosi agencija ANSA.

Sem toga, planira se i formiranje evropskog sistema za praćenje zagađenja PFAS hemikalijama, kao i čišćenje već kontaminiranih lokacija o trošku firme–zagađivača, ili o trošku države iz javnih fondova, ukoliko se ne mogu pronaći odgovorni.

Kritičari iz sektora industrije poručuju da najavljena pravila već sada stvaraju nesigurnost prilikom planiranja i usporavaju inovacije, što dugoročno može oslabiti konkurentnost evropske hemijske i prerađivačke industrije u odnosu na Sjedinjene Američke Države i Aziju.

Inače, PFAS hemikalije su velika grupa veštački proizvedenih jedinjenja, razvijenih još sredinom 20. veka, koja se u prirodi veoma sporo razgrađuju, a otporna su na vodu, masnoće i visoke temperature, zbog čega se i nazivaju „večnim hemikalijama“. Kada dospeju u vodu, zemlju i hranu kontaminiraju ih, a dugotrajna izloženost ovim jedinjenjima povezuje se sa povećanim rizikom od određenih bolesti, uključujući rak i probleme sa jetrom, imunim sistemom i hormonima.