Zbog uzastopnih kriza koje su privredu gurnule u dugotrajnu stagnaciju, Nemačka je za poslednjih šest godina izgubila više od bilion dolara BDP-a, navodi se u studiji Nemačkog ekonomskog instituta i dodaje da su glavni pokretači gubitka bili pandemija kovida 19, rat u Ukrajini i američka carinska politika.
U analizi se upoređuje ekonomska putanja Nemačke pre krize iz 2019. godine, koja u obzir uzima hipotetički rast bez pandemija i geopolitičkih šokova, i poredi se sa stvarnim performansama BDP-a od 2020. do 2025. godine, prenosi RT Balkan.
Prema procenama Instituta, gubitak BDP-a prilagođenog cenama tokom šestogodišnjeg perioda iznosi čak 940 milijardi eura. U smislu domaćinstava, ovo bi predstavljalo prihod koji Nemačka nije uspela da zaradi, što se može pretvoriti u gubitak od preko 20.000 eura dodate vrednosti po svakoj zaposlenoj osobi.
Ekonomski gubici Nemačke su od 2020. do 2022. godine iznosili 360 milijardi, uglavnom zbog kovida, a situacija se od početka 2022. dodatno pogoršala zbog rata u Ukrajini, odnosno zbog nemačkih sankcija Rusiji i odustajanja od ruskih energenata koji su ranije činili 55% ukupnog uvoza gasa. Kako se rat nastavljao, gubici su u 2023. porasli na 140 milijardi i na preko 200 milijardi u 2024. godini, kada je Nemačka ušla u dve uzastopne recesije.
Nemačka je u 2025. godini zabeležila manji privredni rast od 0,2%, koji su ekonomisti opisali kao „produženi period stagnacije“. Institut je za tu godinu procenio rekordan gubitak proizvodnje od 235 milijarde eura, što je dodatno pogoršala agresivna carinska politika američkog predsednika Donalda Trampa.
– Tekuću deceniju do sada karakterišu vanredni šokovi i ogromni teret ekonomskog prilagođavanja, koji sada značajno prevazilazi nivoe tereta prethodnih kriza – rekao je istraživač Majkl Gremling i dodao da su krize „paralizovale ekonomski razvoj“.
Kancelar Fridrih Merc je prošle godine priznao da je nemačka ekonomija u „strukturalnoj krizi“, ali je prioritet dao vojnom osnaživanju zemlje, obećavši da će Bundesver učiniti „najjačom konvencionalnom vojskom u Evropi“ usred percipirane „ruske pretnje“, što je Moskva nazvala „besmislicom“.
Mercova vlada je prošle godine ukinula ustavnu kočnicu duga kako bi finansirala vojsku, te usvojila budžet za 2026. godinu sa rekordnih 108,2 milijardi eura za odbranu i 11,5 milijardi eura vojne pomoći Ukrajini. Vlada se obavezala i da će do 2029. godine povećati izdatke za odbranu na 3,5% BDP-a, kao deo šire militarizacije koju predvodi NATO savez, podseća RT.
Merc je za ekonomski pad okrivio radnu etiku Nemaca, sistem socijalne zaštite, politike prethodnih vlada i regulatorna tela EU. Njegova politika je ovog meseca dovela do rekordno niskog nivoa poverenja javnosti od 25%, u odnosu na 38% iz maja 2025. godine, kada je stupio na dužnost kancelara.
Оставите одговор