U borbi protiv podivljalih cena najma nekretnina, Grad Berlin je otkupio još 4.495 stanova i još dve velike parcele od Vonovie, giganta privatnog tržišta nekretnina, za šta je izdvojio 700 miliona eura. Međutim, gradsko-pokrajinska vlast Berlina, sa ukupno 366.000 stanova, i dalje se ne može meriti sa investicionim fondovima i milijarderima koji u nemačkoj prestonici imaju oko 800.000 stanova.
Naime, pre svega petnaestak godina, Berlin je bio jeftin grad koji je trošio više para nego što ih je generisao. Situacija se promenila kada je stekao imidž brzog hipsetrskog grada poznatog po noćnom životu i startap firmama, što je izazvalo pomamu za stanovima.
U Berlinu sada, od ukupno oko dva miliona stanova, tek u 305.000 žive vlasnici, a svi ostali su pod kirijom koja se prosečno po kvadratu kreće oko 14 eura mesečno (bez režija), a u popularnijim četvrtima i do tridesetak eura, piše Vreme.
Konzervativni gradonačelnik Kaj Vegner, iz redova demohrišćana, kaže da će kupljeni stanovi smanjiti pritisak na tržištu nekretnina. Stanovi su kupljeni u proseku za 155.000 eura, što je još i jeftino za berlinske uslove, a zgrade su mahom starije, iz sedamdesetih, osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka.
Sa druge strane, mnogim Berlincima je muka što stanovi služe firmama za zgrtanje profita. Tako je na referendumu 2021. godine većina (57,6 posto) građana Berlina glasala za nacionalizaciju stanova koji pripadaju velikim fondovima i firmama, s obzirom na to da je tada vladajuća leva koalicija tvrdila da je takva nacionalizacija moguća. Sada su na vlasti demohrišćani i socijaldemokrate koji su skeptični u pogledu nacionalizacije.
Sada je sve više Nemaca nezadovoljno eksplozijom troškova stanovanja. Poslednjih godina, posebno od početka rata u Ukrajini, stanarine su enormno skočile, kao i grejanja i struje. Računa se da oko 12 posto Nemaca u riziku od kolapsa kućnog budžeta ili čak siromaštva, jer za troškove stanovanja daju više od 40 procenata svojih ukupnih prihoda.
U jednoj anketi instituta YouGov od prošlog septembra, 40,5 posto ispitanika je reklo da jedva plaća troškove stanovanja, dok je 7,4 posto njih izjavilo da zapravo više i ne može da finansira te troškove.
Inače, iako je Berlin u vrhu liste najskupljih nemačkih gradova u pogledu stanarina, ubedljivo najskuplji i dalje je Minhen.
Оставите одговор