Broj firmi u Nemačkoj koje odlaze bankrot i dalje raste. Broj zahteva za redovne stečajeve povećao se u septembru za 10,4% međugodišnje i u odnosu na avgust, kada je iznosio 11,6%, samo se blago usporio, saopštio je preliminarne podatke Savezni zavod za statistiku (Destatis).
Budući da stečajni sudovi tek treba da odluče o otvaranju postupaka, brojke još uvek nisu konačne i ući će u zvaničnu statistiku tek nakon odluka, odnosno za oko tri meseca. Konačni podaci za jul pokazuju da je stečajni postupak pokrenut za 2.197 firmi, što je međugodišni porast za 13,4%. Potraživanju poverilaca iz jula sudovi su procenili na oko 3,7 milijardi eura, dok je pre godinu dana iznosila oko 3,2 milijarde.
Destatis je prošle godine zabeležio 21.812 bankrota, najviše od 2015. godine. Ovaj rast je bio očekivan nakon ukudanja državne pomoći tokom pandemije korona virusa. Pored toga, visoke cene energije, birokratija i politička nesigurnost dodatno su opteretili preduzeća među kojima su posebno pogođena ona u oblasti saobraćaja i skladištenja, gde se ove godine može očekivati novi rekord, prenosi Dojče vele.
– Opadajući izvoz, naročito u SAD, smanjena industrijska proizvodnja i slaba konjunktura, sve to nisu dobre vesti za nemačku privredu. Moramo hitno da smanjimo visoke troškove energije i rada, kao i, u poređenju sa drugim zemljama, visoka opterećenja porezima i birokratijom – rekao je glavni analitičar Nemačke privredne i industrijske komore (DIHK) Folker Trajer i potvrdio prognozu da će ove godine bankrotirati više od 22.000 firmi, zbog čega je ponovo apelovao na političare da sprovedu više strukturnih reformi kako bi se poboljšali uslovi poslovanja.
S druge strane, u Udruženju stečajnih upravnika i poverenika Nemačke (VID) tvrde da glavni uzrok bankrota nije birokratija.
– Naprotiv, birokratsko opterećenje može najviše da ubrza krizu, kada već postoje problemi poput nedovoljne likvidnosti, nefleksibilnih poslovnih modela, poremećaja u lancima snabdevanja ili strateških grešaka u odlučivanju – objašnjava predsednik VID-a Kristof Niring i naglašava da promenjene potrošačke navike, nerešena pitanja nasledstva i spoljašnji šokovi često zajedno dovode do bankrota.
U trećem kvartalu ove godine u Nemačkoj je 4.478 preduzetničkih i kapitalnih društava bilo pogođeno stečajem, što je za samo 1% manje u odnosu na rekordan prethodni kvartal. Rukovodilac istraživanja o insolventnosti na IWH institutu, Štefen Miler, kaže da se veliki broj bankrota pripisuje dugotrajnim makroekonomskim problemima, kao i odloženim efektima politike niskih kamatnih stopa i državne pomoći tokom pandemije koronavirusa.
– Međutim, rastući trend u broju stečajeva trenutno je zaustavljen. Iako se i u oktobru očekuju visoki brojevi insolventnosti, za naredne mesece u celini očekujem konsolidaciju stečajnih procesa na visokom nivou – rekao je Miler i dodao da porast ne prestaje zato što su se ekonomski uslovi poboljšali, već zato što zakasneli efekti gube na snazi.
Оставите одговор