[custom_frame_center shadow=“on“][/custom_frame_center]

Cena zlata je već premašila nivo od 1.900 dolara za uncu, što je za 30 procenata veća vrednost nego što je bila tokom fluktuacija na finansijskim tržištima u martu, koja, naravno, nisu zaobišla ni plemenite metale, piše SEEbiz.

Međutim, od tada je trend jačanja vrednosti isključivo uzlazni, što je prvenstveno zbog vanrednih mera likvidnosti centralnih banaka i očekivanja da će takva praksa na kraju dovesti do veće inflacije, odnosno stagflacije, koju karakteriše anemični privredni rast i rastući nivo cena. Takođe, traženi prinosi obveznica, koji mogu biti alternativa ulaganju u zlato, sada su u nekim slučajevima čak i negativni, pa investitori rađe kupuju plemenite metale.

Na rast tržišta plemenitih metala, od kojih najsnažnije raste cena srebra, sa vrednošću od preko 23 dolara po unci, poslednjih dana je uticao i slabiji dolar i nagli porast inficiranih korona virusom u svetu (rekordnih 290 hiljada u petak), jer koči ekonomski oporavak i povećava verovatnoću novog talasa zatvaranja. Naime, pomama za zlatom u ekonomiji i ne predstavlja ništa drugo do jasan signal da su globalni ekonomski sistem i svetski poredak u ozbiljnom problemu.

Bank of America je već u aprilu povećala ciljanu cenu zlata u sledećih 18 meseci na 3.000 dolara. Exchange-traded funds (ETF) koji u svom portfelju imaju zlato dobijaju na vrednosti već osamnaest nedelja uzastopce i to je najduža takva serija od 2006. godine.

Slične vesti:

Raste vrednost plemenitih metala Cena zlata na novom istorijskom rekordu od 3.000 dolara za uncu Vrednost bitkoina skočila na preko 10.000 dolara Cena zlata pala na dvogodišnji minimum Bitkoin premašio 125.000 dolara