Život u Nemačkoj je prošle godine osetno poskupeo već drugu godinu zaredom, nešto manje nego prethodne, ali ipak za velikih 5,9 procenata, saopštio je Savezni zavod za statistiku (Destatis).
Sa 6,9 posto, inflacija je u 2022. dostigla rekord od ujedinjenja Nemačke, dok je prošlogodišnja, uprkos usporavanju rasta cena u maloprodaji većim delom godine, odmah za njom. Predsednica Destatisa Rut Brand je tim povodom izjavila da je inflacija “još veoma snažna“, prenosi agencija DPA.
Nakon višemesečnog povlačenja, stopa poskupljenja je u decembru ponovo porasla na 3,7 posto međugodišnje, iako je u novembru pala na 3,2 posto, što je najmanje od juna 2021. Ekonomisti su ovakva kretanja očekivali, prvenstveno zbog velikodušnih državnih subvencija za struju i grejanje koje su u decembru 2022. oborile cene. Stoga je energija u decembru poskupela za 4,1 posto međugodišnje, nakon pada u novembru za 4,5 posto.
Prošlog meseca je stopa poskupljenja hrane u maloprodaji nastavila da pada, međugodišnje na 4,6 procenata, posle novembarskih 5,8 posto. Sve u svemu, potrošačke cene su u Nemačkkoj u decembru, u odnosu na novembar, porasle za 0,1 posto.
Stručnjaci u ovoj godini očekuju dalju stabilizaciju cena, međutim očekuju i pritiske u suprotnom smeru. Između ostalog, taksa na CO2 poskupjluje sa 30 na 45 eura po toni, a porez na dodatu vrednost (PDV) na hranu u restoranima se vraća na 19 posto, posle padenmijskog sniženja na 7 posto.
Inflacija predstavlja indeks rasta svih potrošačkih cena, s tim da poskupljenje nekih stavki pogađa potrošače snažnije od drugih, poput energenata koje svi moraju da kupuju, za razliku od nameštaja. Takođe, stopa inflacije ukazuje na to koliko poskupljenja erodiraju kupovnu moć novca, odnosno plate građana.
Monetarne vlasti poput Evropske centralne banke inflaciju uglavnom suzbijaju povećanjem kamatnih stopa. Međutim, veća kamata diže cenu kredita, pa time i cenu ulaganja, što hladi privrednu aktivnost, a posledično smanjuje potražnju na tržištu i konačno potiskuje visoke cene.
Оставите одговор