Ukupna zaduženja nemačke savezne države, pokrajina, opština i sistema socijalnog osiguranja dostigla su krajem prošle godine čak 2,84 biliona eura, što je rast od 144 milijarde eura u samo jednoj godini, pokazuju podaci Bundesbanke.
Prema navodima nemačkog konzervativnog portala „Junge Freiheit”, u pitanju je novi apsolutni rekord i trend čiji se kraj ne nazire, budući da vlada Fridriha Merca u ovoj godini planira novo zaduživanje od skoro 180 milijardi eura, drugo najveće u posleratnoj istoriji zemlje, prenosi portal “Srpski ugao”.
Analiza ovog portala pokazuje da se novac sliva u skupe „zelene“ fondove, socijalne programe, birokratiju i vojne rashode, dok privreda stagnira, fabrike propadaju, a račun na kraju plaćaju poreski obveznici. U tekstu se upozorava da takva politika vodi u fiskalnu katastrofu i Nemačku pretvara u dužničkog giganta na “glinenim nogama”.
Kako pokazuju podaci Bundesbanke, dug savezne države porastao je međugodišnje za 107 milijardi eura, dok je udeo javnog duga u BDP-u skočio na 63,5%, već šestu godinu zaredom preko evropske granice od 60%. Iza ovih brojki, ističe „Junge Freiheit“, stoji sistematsko propadanje, umesto ozbiljnih reformi i rezanja nepotrebnih rashoda, a vlast je otvorila ventile fondova, pa se samo pola biliona eura izdvaja za „infrastrukturu i klimu“, uz praktično neograničeno zaduživanje za odbranu.
“Rezultat takve politike je sve vidljiviji. Kamate na dug godišnje gutaju desetine milijardi eura, dok se privreda guši pod teretom visokih troškova energije, koje je vlast sama proizvela forsiranjem zelene agende i politikom sankcija prema Rusiji. Umesto obećanog modernog i održivog ekonomskog modela, Nemačka danas ima kombinaciju skupog života, slabljenja industrije i sve veće zavisnosti od novog zaduživanja”, piše „Junge Freiheit“.
Konzervativni nemački portal dalje navodi da u takvoj situaciji novac odlazi gotovo svuda osim tamo gde bi imao stvarni razvojni smisao. Naime, najveći deo sredstava odlazi na penzije, socijalnu sigurnost i pomoć migrantima, kao i na subvencije za obnovljive izvore energije koji i dalje ne obezbeđuju stabilno snabdevanje, dok se klasična infrastruktura, od puteva do industrijskih kapaciteta, vidljivo urušava. Umesto da smanji preglomaznu administraciju i zaustavi besmislene projekte zelene tranzicije, Mercova vlada nastavlja istim putem kojim je išla i prethodna „semafor“ koalicija, samo sa još većim ciframa, poručuje „Junge Freiheit“.
“Privreda na to reaguje očekivano. Hemijska industrija zatvara pogone, automobilske kompanije sele proizvodnju u Sjedinjene Države i Kinu, a nezaposlenost raste. Uz visoke poreze, skupu energiju i sve gušću birokratiju, nemačka konkurentnost se topi iz godine u godinu. Umesto da bude oslonac Evrope, Nemačka sve više liči na zemlju koja svoje slabosti pokušava da sakrije novim kreditima”, navodi portal.
Na kraju teksta se postavlja najvažnije pitanje – gde je plan za stvarnu štednju i oporavak? Međutim, odgovor iz Berlina je za sada isti, a to je još više zaduživanja, s obzirom na to da budžet za 2026. predviđa rekordne rashode, iako procene upozoravaju da bi, ukoliko se ovakav kurs nastavi, do 2035. dug mogao da dostigne čak 85 posto BDP-a.
“To više nije privremena kriza, već model upravljanja koji se zasniva na stalnom odlaganju suočavanja sa realnošću. Posebno zabrinjava to što se sve ovo i dalje pokušava predstaviti kao „odgovorna tranzicija“ i „investiranje u budućnost“. U stvarnosti, Nemačka se sve dublje zadužuje da bi finansirala sopstvene promašaje, dok se standard građana i snaga privrede polako troše. Što se više govori o modernizaciji, to je jasnije da se zemlja kreće u suprotnom pravcu” poručuju autori teksta.
Оставите одговор