Svega 20 posto ispitanika u Srbiji pokazalo je dovoljan nivo finansijskih kompetencija, a takođe je ispravno i procenilo nivo sopstvenog znanja na polju finansija i monetarnog sistema, iz čega sledi da strukturalni deficit u oblastima znanja o finansijskoj i monetarnoj politici vodipogrešnim finansijskim procenama.
„GfK Austria“ u saradnji sa Austrijskom agencijom za razvoj (ADA) sprovodiu Srbiji projekat „Jačanje finansijske pismenosti u Centralno-istočnoj Evropi“, sa ciljem sticanja boljeg uvida i razumevanja finansijskog obrazovanja stanovništva Srbije i pronalaženja načina da se podigne svest i poveća finansijska pismenost populacije, kako u Srbiji, tako i u regionu centralno-istočne Evrope, saopštila je „GfK Austria“, a prenosi „eKapija“.
Prema rezultatima ovog istraživanja, finansijsko tržište u Srbiji dinamično se razvijalo proteklih godina,uprkos finansijskoj i ekonomskoj krizi. Oko tri četvtine svih stanovnika Srbije ima vezu sa bankom, dok ih je pre 10 godina bilo svega 50 posto. Što se tiče osiguravajućih firmi, udeo onih koji imaju osiguranje je ispod 10 procenata.
„U zemljama u kojima se finansijska tržišta šire toliko dinamično, ne poklanja se dovoljno pažnje razvoju finansijske pismenosti kod pojedinaca. Uzrok može biti izostanak svesti i znanja finansijskih institucija u centralnoj i istočnoj Evropi o niskom stepenu finansijskog obrazovanja populacije, kao i o nedostatku poznavanja potencijalnih polaznih tačaka uistraživanju i rešavanju tog problema“, objašnjava se u studiji.
Uovom istraživanju skoro polovina ispitanika je precenila sopstveno finansijsko znanje, a skoro jedan od četvoro nema ili ima nedovoljna znanja o finansijskom sektoru. Imajući u vidu da izostanak znanja u finansijskom i monetarnom polju dovodi do toga da mnogi pojedinci prave pogrešne finansijske procene, finansijske i obrazovne institucije kao i vlasti treba da uzmu aktivnu ulogu u poboljšavanju finansijskih veština u populaciji.
Dobro informisani potrošači donose savesnije odluke o svojim finansijama i tako doprinose stabilnosti tržišta. Dobra ekonomska edukacija promoviše održiviju ekonomsku politiku, tako da ljudi lakše razumeju nameru pravila i propisa i odluke koje se tiču monetarne politike mogu biti bolje i brže prihvaćene. Institucije i banke u centralno-istočnoj Evropi već su prepoznale neophodnost preduzimanja akcija u cilju poboljšanja finansijske pismenosti populacije, ali ove akcije su sporadične, nesistematične, i pretežno su orijentisane na kratak period, dalje se navodi u studiji.
Kao konkretan savet za rešenje ovog problema, „GfK Austria“ poručuje da banke i osiguravajuće kuće mogu imati koristi od poboljšanja finansijskog znanja populacije na nekoliko načina. Kao prvo, klijentova lojalnost pružaocima finansijskih usluga može biti ojačana, poverenje može biti poboljšano, dok efektivnija komunikacija orijentisana na ciljne grupe može biti razvijena. Ovo za uzvrat vodi boljem kvalitetu usluga. Uz to, može se dopreti do novih potencijalnih klijenta ili grupa klijenata, apoboljšano finansijsko znanje može doprineti i pozitivnom ugledu pružaoca finansijskih usluga u javnosti, savetuje „GfK Austria“.
Оставите одговор