Nemačka se trenutno suočava sa najtežim nedostatkom kvalifikovane radne snage u poslednjim decenijama, a najviše su pogođeni sektori zdravstva i građevinarstva, pokazuje nova studija Nemačkog ekonomskog instituta (IW) iz Kelna, koja po prvi put precizno izračunava manjak stručnjaka po privrednim sektorima.
Prema ovoj analizi, tokom 2024. godine više od 260.000 radnih mesta u deset najugroženijih oblasti ostalo je nepopunjeno sa kvalifikovanim radnicima. Najveći manjak zabeležen je u zdravstvenim ustanovama, čak 46.000 nepopunjenih pozicija, a posebno nedostaju fizioterapeuti (12.000), medicinske sestre (7.000) i stomatološki asistenti (6.800).
Takođe, građevinska industrija se suočava sa deficitom od 41.300 kvalifikovanih radnika, posebno u oblastima elektrotehnike, vodovoda, grejanja i klimatizacije. Na trećem mestu je sektor javne uprave i socijalnih usluga, a industrija je na četvrtom mestu. Ozbiljan nedostatak radnika zabeležan je i u ustanovama za socijalne usluge i brigu o smeštaju – 26.400 pozicija u organizacijama socijalne zaštite i 16.400 u domovima, prenosi Fenix magazin.
Stručnjaci upozoravaju da je i pored blagog smanjenja deficita zbog usporavanja ekonomije, tržište rada i dalje u opasnosti. U izveštaju se ističe da je nedostatak osoblja posebno vidljiv u sektorima snabdevanja, u zdravstvu se čeka mesecima na termine, dok nedostatak građevinskih radnika usporava izgradnju stanova. Iz Instituta poručuju da rešenje treba tražiti u zadržavanju i dodatnom obrazovanju postojećih radnika, podsticanju dužeg radnog veka i privlačenju kvalifikovanih migranata iz inostranstva.
Nezaposlenost u Nemačkoj beleži porast, uprkos ogromnoj potražnji za radnicima, što dodatno opterećuje finansije Savezne agencije za zapošljavanje i ukazuje na duboku strukturalnu krizu tržišta rada, navodi Institut.
Оставите одговор