Strani studenti moći će besplatno da studiraju na svim državnim univerzitetima u Nemačkoj.
Od zimskog semestra školske 2014/15. godine Nemačka će i za strane studente ukinuti školarine za osnovne studije. Akademce iz inostranstva studiranje u Nemačkoj koštaće koliko troškovi života i pojedine studentske takse, koje iznose od 250 do 300 eura, uz besplatnu kartu za prevoz tokom celog semestra.
Po pričanju Vukosave Vuković (27), koja se trenutno nalazi na master studijama u Berlinu, za život u Namačkoj potrebno je do 1.000 eura mesečno, od čega 400 do 500 eura košta stanarina. Pored toga, treba imati u vidu i da zakonodavstvo Evropske unije (EU) dozvoljava da studenti iz zemalja van EU, mogu da rade bez radne dozvole svega 120 dana punog radnog vremena ili 240 dana pola radnog vremena, piše „Blic“.
Poređenja radi, studije u Austriji više nisu besplatne za strance, pa tako ni za građane Srbije, jer školarine po semestru koštaju do 450 eura. U ovoj zemlji strani studenti ne smeju da rade više od 10 sati nedeljno, a mesečna plata za takvo radno vreme iznosi do 350 eura. Bečki student Danijela Živković, priča da stan u ovom gradu košta od 200 do 300 eura mesečno, školarine su oko 180 eura za osnovne studije, 250 eura za master i 400 za doktorske, a stipendisti ne plaćaju školarinu, jer se stipendije dodeljuju po socijalnim kriterijumima.
Pored toga što su cene studiranja u Srbiji najviše u regionu, istraživanja pokazuju da su one skuplje čak i od mnogih evropskih zemalja. Tako su i studije u Francuskoj takođe jeftinije nego kod nas, a prosečna cena školarine u ovoj zemlji od 200 eura, čak je pet puta manja od prosečne školarine u Beogradu i Novom Sadu.
– Do sticanja diplome, studenti u Francuskoj odrade po nekoliko staževa, tako da istovremeno dobijaju i radno iskustvo u svojoj struci, već poseduju solidan CV i mogu se zaposliti odmah nakon završenog fakulteta. Školarine su niske, jer Francuska postupa u skladu sa međunarodnom konvencijom o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, koja nalaže da obrazovanje mora biti dostupno svima. Pariz je skup, a u manjim gradovima moguće je iznajmiti sobu u studentskom domu za oko 150 eura. Polovina tog iznosa dobija se od državnog budžeta za socijalnu sigurnost, koji svim građanima ispod određenog nivoa mesečnih primanja uplaćuje određene sume za stanovanje ili život – objašnjava Slađana Milutinović, doktorand na Doktorskoj školi u Grenoblu.
Inače, istu tu međunarodnu konvenciju o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima potpisala je i Srbija.
Оставите одговор