Nedavno je u Minhenu završen Međunarodni sajam investicija i nekretnina „Expo Real“ na kome su među 1.655 izlagača iz 34 zemalje učestvovali i predstavnici Srbije i Bosne i Hercegovine.
Na minhenskom sajmu Srbija se ove godine predstavila preko Regionalne razvojne agencije Banata, koja je zajedno sa Vojvođanskim investicionim fondom organizovala odlazak predstavnika gradova i opština s područja Banata.
– Sem Zrenjanina koji je unazad već nekoliko godina prisutan na ovom sajmu, sada su tu bili i Pančevo, Novi Bečej, Plandište, Opovo i Bela Crkva, koji su stranim investitorima ponudili svoje industrijske i poljoprivredne zone, ali i privredne potencijale. Kroz zajedničku inicijativu gradova i opština ponudili smo i neke zanimljive projekte, kao što su deponije u Pančevu i Zrenjaninu, ali i do sada nedovoljno iskorišćene energetske izvore, a u ponudi su i poljoprivredne radne zone – kaže Irena Živković, direktorka Regionalne razvojne agencije Banat.
Na štandu Bosne i Hercegovine na sajmu „Expo Real“ bili su predstavnici Republike Srpske i Federacije BiH. Ministar za ekonomske odnose i regionalnu saradnju u Vladi Republike Srpske Igor Vidović izrazio je zadovoljstvo ovogodišnjim nastupom na sajmu i predstavljanjem firmi, projekata i potencijala Republike Srpske za koje smatra da treba da privuku strane investitore.
– Predstavili smo 12 poslovnih zona u 11 gradova Republike Srpske, a u saradnji sa našim Ministarstvom industrije, i mogućnosti ulaganja u metalnu, drvnu i tekstilnu industriju, kao i industriju kože i obuće. Upravo su u Srpskoj to privredne grane u kojima je prisutno najviše izvoznika roba na strana tržišta. Mi smo u Vladi RS učinili dosta na poboljšanju poslovnog ambijenta i verujemo da će to doprineti da se strani investitori zainteresuju i dođu, ali i naši ljudi, pogotovo iz dijaspore – kaže Vidović.
Da bi obezbedila povoljan poslovni ambijent, Vlada Republike Srpske je sprovela reformu registracije poslovanja. Tako su sada za registrovanje firme potrebna tri dana, a ranije je to bio 21 dan. Takođe je uveden i šalterski sistem registracije, kojim su smanjene procedure sa 11 na pet dana. Za registraciju firme danas se plaća 100 eura, dok je pre reforme to koštalo od 700 do 800 eura.
Оставите одговор