Predsednik Srbije Aleksandar Vučić smatra da njegov glavni adut predstavljaju litijum u dolini Jadra i želja Nemačke za njegovu eksploataciju, kao i da mu je nedavno potpisivanje Memoranduma između EU i Srbije o iskopavanju litijuma ojačalo poziciju u zemlji i regionu. Međutim, to što predsednik kopanje litijuma ne uslovljava prijemom Srbije u Evropsku uniju pobuđuje sumnju da to radi zbog sopstvenog opstanka na vlasti, piše portal Direktno.
S obzirom na to da u Srbiji još od letos traje nasilnička državna kampanja u kojoj se poručuje da bez litijuma neće biti ni većih plata i penzija, a da su se sve učestalijim masovnim građanskim protestima protiv korupcije u vlasti pridružili i studenti i srednjoškolci, nameće se zaključak da bi konačni sud o svemu na kraju ipak mogli da donesu sami građani.
Jasno je da je ogroman novac u pitanju i da ga se srpski vlastodršci neće lako odreći, iako ne znaju kako da izađu na kraj sa masovnim građanskim protestima i neumoljivim i nepotkupljivim studentima. U odbranu prava i interesa građana Srbije sada je stala i nemačka „Levica“ koja je pozvala u Bundestagu na hitan moratorijum na nemačko-srpski litijumski sporazum.
– Geopolitika i interesi nemačke automobilske industrije očigledno imaju prednost nad pravima pogođenih ljudi u srpskom jadarskom kraju, koji godinama izlaze na ulice da protestuju protiv posledica industrijskog iskopavanja litijuma u svojoj domovini i kojima se preti i proganjani su zbog zalaganja protiv prvog iskopavanja litijuma u naseljenim mestima. Za nemačku Saveznu vladu nije problem ignorisanje 38.000 potpisa Narodne incijative protiv kopanja litijuma, kao i dešavanja u Skupštini Srbije tim povodom – kaže Kornelija Mering, poslanica nemačke Levice.
Na poslanička pitanja Levice u Bundestagu, vlada je odgovorila da je projekat Jadar okarakterisala kao „političku i ekološko-političku meru suverene države, koju prima na znanje“, te nivo nezavisnosti pravosuđa i vladavine prava u Srbiji ocenila odgovorom da su neki reformski planovi implementirani, ali da „su i dalje nužni suštinski reformski koraci“. Pored toga, nemačka vlada takođe ne sumnja ni u odluku Ustavnog suda Srbije da projektu Jadar da zeleno svetlo.
Inače, poslanica Mering je svojevremeno oštro kritikovala stav nemačke vlade prema vlastima u Srbiji, rekvši da su kancelarskom kabinetu važniji interesi nemačke automobilske industrije od interesa lokalnih građana u Srbiji. Ona je tada poručila kako izgleda da je nemačkoj vladi litijum zapušio usta i da očigledno ništa nije naučila iz lekcije sa Rusijom, aludirajući na kobnu zavisnost Nemačke od ruskog gasa.
Prilikom potpisivanja sporazuma o litijumu sa Vučićem i zajedničke konferencije za štampu, Olaf Šolc nije ni pomenuo zvanični stav Nemačke o stanju demokratije u Srbiji, a posebno vladavine prava, što ranije nikada nije bio slučaj kada su u pitanju poruke nemačke vlade, a što je bilo posebno uvredljivo za misleću srpsku javnost. Očigledno je da je Nemačka rešila da uzme stvar u svoje ruke i spreči da litijum završi u rukama Kine.
Iako najveći stručnjaci, poput akademika i profesora, kažu da u Srbiji litijum ne treba kopati jer je tehnologija prljava, a eksploatacija opasna, štetna i neisplativa, za Vučića su stručni samo oni koji, kao i on, hoće da se litijum kopa po svaku cenu, pa sav njegov socijalni dijalog sa pravim stručnjacima isključivo izgleda kao dijalog sa samim sobom i svodi se na „pa šta“.
Međutim, stvarnost ima svoju logiku i zakonitosti, pa o valjanosti, sigurnosti i podršci „fantastičnim projektima“ bahatih srpskih vlastodržaca jasno govore pad nadstrešnice u Novom Sadu, građanske demonstracije u celoj zemlji, blokade fakulteta i srednjih škola, protesti poljoprivrednika i prosvetara. Nakon više od deset godina samovolje vlasti, srpskoj javnosti je izgleda postalo jasno da će i eksploatacija litijuma biti rađena isto onako kako se jedni te isti infrastrukturni projekti iznova rade i dorađuju po više puta nakon izgradnje, a da će o sigurnosti odlučivati „stručnjaci“ poput Grčića u Kolubari…
Оставите одговор