Do 2030. godine Nemačkoj će godišnje nedostajati 32.000 nastavnika, prvenstveno na istoku zemlje. Ne samo da ih neće biti dovoljno, već je i sve manje kandidata za taj posao, rečeno je na konferenciji ministara kulture nemačkih saveznih pokrajina.
U berlinskim osnovnim školama tek svaki četvrti nastavnik je prošao odgovarajuće školovanje, a ostali su u obrazovanje došli prekvalifikujući se iz drugih struka. Najveći manjak nastavnika je u školama za stručno obrazovanje u privredi, kao i u specijalnim školama, dok se za rad u gimnazijama još uvek prijavljuje više kandidata od potrebnih, prenosi “Dojče vele”.
Nemački list “Manhajmer morgen” piše da trenutno dobra konjunktura podstiče mnoge svršene gimnazijalce da se opredele za dobro plaćene poslove u privredi, ali da bi u sledećoj krizi možda ponovo mogla postati atraktivna doživotna zaposlenja u državnoj službi. “Učitelji u osnovnim školama su manje plaćeni od nastavnika u višim razredima, što utiče na ovakvu situaciju, pa bi političari morali brzo da reaguju na promene broja učenika, na primer uvođenjem godišnjih prognoza”.
List “Noje osnabriker cajtung” komentariše problem rečima: „Kakvo svedočanstvo bede!” Navodeći da trenutno gotovo nije moguć normalan rad škola, jer zbog nedostatka obrazovanih pedagoga u razredima predaju studenti. List zamera šefu Konferencije ministara kulture nemačkih pokrajina da mu na pamet padaju samo otrcane fraze. Njegov predlog većeg broja studenata na pedagoškim fakultetima nije od pomoći, jer može doneti boljitak tek za deceniju. Činjenica je, navodi list, da naduvana kulturna birokratija do danas nije uspela da bar nešto isplanira upola sigurno. “Pri tome su savezne pokrajine imale dovoljno vremena da preduprede stvar. Još 2015. je bilo jasno da su njihove prognoze neodržive, jer su nastavnici preopterećeni velikim brojem novih, dodatih zadataka“, piše nemački list.
I “Kelner štat ancajger” piše da Nemačka nedovoljno investira u obrazovanje, naročito u obrazovanje u ranom detinjstvu, koje je beznadežno zapušteno. “Zemlji su potrebni nastavnici, a njima je u školama potrebna veća podrška psihologa i socijalnih radnika. Dobra nastava je osnova uspeha u obrazovanju, pa bi nastavnicima trebalo omogućiti da se tome posvete, jer se samo tako može prekinuti vrzino kolo u kojem je uspeh u školi tesno povezan sa socijalnim poreklom“, napominje list.
“Miteldojče cajtung” ukazuje da bi se moderni koncepti bolje sprovodili u delo sa dobrom opremom. “Stručnjaci za obrazovanje se žale da se u Nemačkoj održava kultura nastave iza zatvorenih vrata, ali u pokrajinama, koje bolje prolaze na PISA-testovima, izražena je veća saradnja raznih faktora. Posao nastavnika mora postati atraktivan da bi se mladi zainteresovali za tu profesiju, što se može izvesti samo ukoliko ne budu imali osećaj da su zaposleni samo zato što taj posao niko drugi neće da radi“.
List “Ludvigzburger krajscajtung” smatra da postoje mere kojima bi se trenutan nedostatak nastavnika mogao premostiti, kao što je prekvalifikacija iz drugih profesija koje imaju stručna znanja, ali im nedostaje pedagoška pozadina. Pomoć bi mogla da bude i angažovanje penzionisanih nastavnika, ali to ne bi baš svako voleo, dodaje list i zaključuje da svaka od tih mera predstavlja samo krpljenje, ali je i to bolje nego ništa.
Оставите одговор