U Nacionalni park Fruška gora je, nakon muflona i jelena lopatara, iz Poljske stiglo i pet evropskih bizona, jedan mužjak i četiri ženke, drevna vrsta životinja koja je na prostorima Srbije istrebljena pre više od 200 godina.
Inače, pre skoro 100 godina evropskih bizona je na tlu Evrope ostalo jedva pedesetak, a sada ih je više od 10 hiljada. Jedinke bizona pažljivo su birane od strane najvećih svetskih i evropskih stručnjaka za životinjsku genetiku i očuvanje prirode, koji su takođe stigli u Srbiju kako bi pratili transport i njihovo ispuštanje u unapred pripremljen prostor na Fruškoj gori. Iako svi jedva čekaju da vide srpske bizone, sada je potrebno još samo malo sačekati da prođe period karantina i adaptacije, javlja eKapija.
Međunarodni program očuvanja i promocije evropskih bizona u Srbiji inicirali su doktor biologije Srđan Dimitrijević i direktora NP Fruška gora Rade Krunić, čime su pokrenuli ideju, a zatim uz donaciju doktora Dimitrijevića, uspešno i realizovali nabavku prvih pet jedinki.
– Kada smo pre pet godina posetili nekoliko rezervata u Evropi, ostali smo fascinirani ne samo veličanstvenošću ovih životinja i njihovim značajem za eko sisteme, već i time kolika su turistička atrakcija, pa smo poželeli to i u našoj zemlji, u čemu su nas podržale i republičke institucije – navodi direktor NP Fruška gora Rade Krunić.
Profesorka na Univerzitetu u Varšavi, Vanda Olek Piasečkasa, vodeći svetski stručnjak za evropskog bizona, i Fernando Morano Kastiljo, rukovodilac španskog Centra za očuvanje evropskog bizona, obišli su lokaciju na Fruškoj gori gde su smeštene životinje i gde će biti danonoćno praćene narednih 40 dana, nakon čega će biti moguće da se vide uživo.
– Divno je videti da su nakon transporta smireni i da se u novoj sredini ponašaju kao da su oduvek tu. Ovo su mlade jedinke, mužjak je star dve godine, dok su ženke uzrasta od dve do tri godine, što znači da će uskoro svi biti potpuno polno zreli, pa su neke procene da bi prvu mladunčad mogli dobiti već za možda godinu dana, najviše dve – objašnjava poljska profesorka.
Dugoročnim sprovođenjem kontinuiranih mera zaštite, populacija evropskog bizona u divljini je porasla sa oko 1.800 jedinki u 2003. godini, na preko 6.200 u 2019. godini. Budući da su poslednje jedinke u divljini odstreljene 1927. godine, preostali bizoni su opstajali u zatočeništvu do prvog programa za njihov povratak u divljinu 1954. godine. Danas postoji 47 krda evropskog bizona koja se slobodno kreću. Najviše ih je u Poljskoj, Belorusiji i Rusiji, a najveće krdo od oko hiljadu jedinkiu živi u Bjeloveža šumi na granici Poljske i Belorusije.
Оставите одговор