Iako je nemački sistem dualnog obrazovanja toliko uspešan da ga preuzimaju širom sveta, najveća evropska privreda nema dovoljno kandidata koji bi popunili sva ponuđena mesta, niti svaki kandidat dobije željeno mesto za obuku.
I pored toga što se u nemački sistem dualnog obrazovanja svake godine uključi više od pola miliona mladih, zanatski sektor se već odavno žali da maturanti odlaze na studije i ne upisuju stručne škole. Ove godine je u ponudi 531.426 slobodnih mesta, ali je svega 501.878 kandidata. Broj učenika opada, a potrebe privrede rastu. Po rečima Detlefa Šelea, šefa Saveznog zavoda za zapošljavanje, nedostatak će donekle popuniti 28.000 izbeglica uključenih u sistem.
Za đake su najpopularnija mesta u trgovini i kancelarijskom menadžmentu, kao i zanimanja industrijskog komercijaliste ili mehatroničara. Predsednik Industrijske i trgovinske komore Nemačke Erik Švajcer navodi da je na tržištu slobodnih mesta u dualnom sistemu obrazovanja situacija za kandidate bolja nego ikada, jer su „ranije firme birale između kandidata, a sada mladi često biraju između nekoliko firmi“.
– Situacija se za kandidate bitno poboljšala. Firme tačno znaju da mogu da uberu poene samo na osnovu visokokvalitetne ponude, pa nude veća primanja nego što je uobičajeno u branši, organizuju dodatnu obuku za slabije polaznike, a boljima nude dodatne kvalifikacije i boravak u inostranstvu – navodi Švajcer.
Uprkos velikoj potražnji, nisu svi kandidati uspeli da upišu željenu stručnu školu. Njih 24.000 je prošle godine ostalo bez mesta, a istovremeno je nepopunjeno ostalo čak 49.000 mesta. U dualni sistem uključeno je manje od petine svih firmi u Nemačkoj, a ovu vrstu obrazovanja ne završavaju baš svi polaznici, već ga svaki četvrti prekida zbog nekog drugog posla, dok 12 posto njih potpuno odustaje, piše “Dojče vele”.
Ovi su učenici pod velikim pritiskom šefova, a bar trećina njih mora da radi prekovremeno, naročito u hotelijerstvu i gastronomiji, gde ih se najviše žali na uslove rada. Isto toliko njih ne radi ni po kakvom planu za obučavanje, a svaki deseti radi poslove koji nemaju nikakve veze sa stručnim obrazovanjem. Podaci pokazuju da je 72 posto učenika zadovoljno svojim mestom, 22 posto je delimično zadovoljno, dok je svega 6 posto nezadovoljnih.
Nemačka ministarka obrazovanja Anja Karliček želi da ojača dualni obrazovni sistem, davanjem pomoći manjim preduzećima koja primaju sve manje šegrta. U koalicionom Ugovoru aktuelne vlade piše da se obrazovanje u dualnom sistemu mora modernizovati na osnovu obrazovnog pakta, pa potpredsednica Nemačkog saveza sindikata Elke Hanak insistira na ubrzanoj realizaciji.
Ona ističe da “osnovu modernog stručnog obrazovanja čine dobri i angažovani instruktori u preduzećima“ i dodaje da njih treba ojačati na osnovu prava na dalje obrazovanje, jer rastu i zahtevi tržišta zbog digitalizacije i povećane interkulturne kompetentnosti. Sindikati, takođe traže da naknada za učenike u prvoj godini bude najmanje 635 eura mesečno, u drugoj najmanje 696 eura, u trećoj 768 eura, a u četvrtoj 796 eura.
Prema zvaničnim podacima, učenik koji se u Nemačkoj po sistemu dualnog obrazovanja sprema da postane mehatroničar zarađuje 1.027 eura, ili duplo više od onih koji će nakon školovanja biti frizeri, a čija učenička plata iznosi 523 eura.
Оставите одговор