Oblast ekologije i zaštite životne sredine jedna je od najproblematičnijih u procesu pridruživanja Srbije EU, ponovo su poručili predstavnici Unije.
U Srbiji se trenutno nalazi više od 3.000 divljih deponija koje su samo jedan od brojnih ekoloških problema. Velike količine smeća zagušuju naše reke, a neretko kontaminiraju i sama izvorišta pijaće vode, kao što je to na primer u Babušnici, prenosi „RTS“.
– Divlje deponije su najveći problem u Srbiji, naročito one pored reka, ali i divlje septičke jame. Drugi problem je što ne postoje kolektori za preradu komunalnih otpadnih voda – objašnjava Jovanka Arsić Karišić iz Centralno-evropskog foruma za razvoj (CEDEF).
U Srbiji se sada nalazi sedam regionalnih deponija, a trebalo bi da ih je ukupno 29. Međutim, malo koja od njih je uređena u skladu sa evropskim standardima. Poglavlje 27 u pregovorima sa EU, koje se odnosi usaglašavanje propisa iz oblasti ekologije i zaštite životne sredine, najobimnije je i zahteva najviše ulaganja, a procena je da će nam za sređivanje trenutnog stanja do 2030. godine biti potrebno više od deset i po milijardi eura.
– Prisutni su brojni problemi u vezi sa otpadnim vodama, kao i sa raznim vrstama otpada koje zahtevaju veoma ozbiljno usaglašavanje postojećih objekata i izgradnju potpuno novih. Mi pokušavamo da, koliko god je moguće, odložimo punu primenu propisa, jer je teško izvodljivo da sve bude sređeno u predviđenom roku – kaže Jadranka Joksimović, ministarka za evropske integracije.
Međutim, novca je bilo, jer nam je od 2000. godine EU dala oko 700.000.000 eura za zaštitu životne sredine, a upućeni kažu da taj novac nije trošen namenski. Pošto u ovu oblast u Srbiji decenijama u nazad nije ulagano, ne treba da čudi podatak da naša zemlja prerađuje svega 10 procenata svog otpada. Za razliku od nas, zapadne zemlje čak polovinu otpada ponovo upotrebljavaju na neki način ili pretvaraju u energente.
– EU godišnje vrati više od 24 milijarde evra iz industrijskog otpada i zapošljava na ovim poslovima više od pola miliona radnika, a mi još uvek nemamo ni jedno postrojenje za termičku preradu otpada – kaže Jovanka Arsić Karišić iz CEDEF-a.
Filip Radović iz Agencije za zaštitu životne sredine smatra da pre svega treba podići ekološku svest građana, dok bi država trebala da stvori poslovnu klimu u kojoj privrednici prepoznaju upravljanje otpadom kao dobar biznis.
Poglavlje 27 skrininga svim državama je predstavljalo najveći izazov na putu u EU. Bugarska i Slovenija moraće pred Evropski sud, jer nisu poštovale sve propise o odlaganju otpada. Kako bi izbegla ovakav razvoj situacije u budućnosti, Srbija će neophodna sredstva nabavljati iz donacija ili kredita, kaže ministarka Joksimović.
Оставите одговор