Zloupotreba socijalne pomoći u Nemačkoj

Nemačka država želi da spreči zloupotrebu socijalne pomoći, pre svega od strane državljana koji dolaze iz drugih zemalja članica Evropske unije, ali i iz nekih balkanskih država koje to nisu, piše „Dojče vele“.

Savezni ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer kaže da većina useljenika koji stižu u Nemačku iz drugih država Evropske unije ne pravi nikakve probleme, kao i da je jedno od bitnijih prava koja važe unutar Unije, upravo da građani slobodno biraju mesto za život i rad. Međutim, pošto sve više ljudi za svoje odredište bira Nemačku, tako se i povećava broj onih koji zloupotrebljavaju zakone. Takvi žele da se domognu pomoći koju ova zemlja isplaćuje nezaposlenima ili porodicama sa decom, kroz dečiji dodatak.

Da bi se pomoglo nekim nemačkim gradovima i sprečile zloupotrebe socijalnog sistema, vlada u Berlinu predložila je donošenje novog zakona. Nova pravila trebalo bi da spreče da se zahtevi za isplatu pomoći podnose na nezakonit način.

– Ne postoji sveobuhvatan problem useljavanja „socijalnih slučajeva“ iz drugih država Unije, zbog toga što se ovaj problem javlja u pojedinim regionima. Novim zakonom želimo da na šest meseci ograničimo dozvole boravka, koje se izdaju radi pronalaženja zaposlenja, ali i da se dobijanje dozvole na osnovu lažnih podataka, proglasi krivičnim delom. U slučaju zloupotrebe mogla bi se izreći i zabrana ulaska u Nemačku na neki određeni period – objašnjava ministar De Mezijer.

Po njegovom mišljenju, neko ko želi da ostvari pravo na dečiji dodatak, to bi i mogao samo u slučaju da uz zahtev priloži i jedinstveni identifikacioni poreski broj. Na taj način, kako kaže, sprečilo bi se da ista osoba zatraži isplatu pomoći u više gradova. Dokazi o zaposlenju, kao što je, na primer, potvrda o osnivanju sopstvene firme, ubuduće će biti strožije kontrolisani, najavljuje ministar.

– Kada neko ko ne zna ni reč nemačkog jezika, priloži savršeno popunjen obrazac za dobijanje dečijeg dodatka i zahtev za otvaranje firme, ali ne ume da kaže kakvu firmu želi da otvori, onda je to povod za sumnju da je u pitanju lažna prijava delatnosti – navodi De Mezijer i dodaje da je potrebno da se ojača i zaštita useljenika od iskorišćavaja u slučaju iznajmljivanja neuslovnih stanova i ilegalnog zapošljavanja.

Zbog sve većeg broja doseljenika iz Bugarske i Rumunije, pretežno Roma, u Nemačkoj se prošle godine rasplamsala žustra javna diskusija. Bavarski demohrišćani iz stranke CSU, koji su tada tražili da se svako ko učini prevaru, izbaci iz države, sada u novom zakonu vide ostvarenje svojih želja. Štampa ovakve tvrdnje uglavnom kritikuje, jer nema najezde Roma iz Rumunije i Bugarske kako populisti već mesecima tvrde.

Opozicija ističe da su za zloupotrebu prava na socijalnu pomoć odgovorni samo pojedinci i upozorava da ovakve rasprave stvaraju neprijateljsko raspoloženje prema useljenicima. Politička Levica traži konsekventnu primenu Zakona o slobodnom kretanju građana Evropske unije, za šta se gradovima mora staviti više novca na raspolaganje. Kritika ovakvog stava ističe da oštriji zakoni samo vode ka još većoj stigmatizaciji useljenika i izbeglica.

U januaru 2014. vlada u Berlinu je formirala stručnu komisiju koja je trebalo da se pozabavi ovim pitanjima. Predlozi iz izveštaja ove komisije ušli su i u predlog pomenutog zakona za koji se predviđa da bi trebalo da bude usvojen u ovoj godini.

Savezna ministarka za rad Andrea Nales smatra da stvari moraju da se ubrzaju i upozorava na lošu situaciju u pojedinim gradovima poput Duizburga, gde je podignuto šatorsko naselje za izbeglice. Za izgradnju smeštaja za izbeglice gradske vlasti su odobrile pomoć od 25 miliona eura.

Po rečima ministra De Mezijera 26 posto podnosilaca zahteva za azil stiže iz balkanskih država, što otežava prijem azilanata kojima je zaštita zaista potrebna, kao što su izbeglice koje u Nemačku dolaze iz Sirije ili Iraka.