Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga

made-in-germany-rs-bank

Stupanjem na snagu izmena i dopuna Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, građani Srbije zaduženi kod banaka ili lizing kuća sada imaju veća prava, a najveći broj njih ubuduće će plaćati i niže mesečne rate.

Krediti

Po rečima pomoćnice direktora Centra za zaštitu i edukaciju korisnika finansijskih usluga u Narodnoj banci Srbije (NBS) Une Lasković, centralna banka je kao predlagač ovih izmena imala za cilj uvođenje rešenja dodatno korisnih za građane. Takva je i odredba kojom se propisuje obaveza banke da prilikom obračuna mesečne rate za kredit odobren pre 5. decembra 2011. godine primenjuje isti tip kursa po kojem je i odobrila kredit.

– Ako je ugovorom između korisnika i banke definisano da se rate otplaćuju po prodajnom kursu, a kredit je odobren po kupovnom, od sada će banka biti u obavezi da to promeni, pa će se sve rate koje dospevaju i obračunavati po kupovnom kursu, jer je po tom tipu kursa i odobren kredit. U slučaju da je kredit odobren po srednjem, po tom kursu će se i otplaćivati. Na ovaj način građani će moći da uštede, jer će im mesečna rata biti niža, a koliko će manje novca morati da izdvoje po tom osnovu, zavisi od tipa kursa koji je banka ugovorila (za odobrenje, odnosno otplatu) i od ukupnog iznosa kredita – objašnjava Laskovićeva za agenciju „Tanjug“.

Pisane informacije!

Kako dalje objašnjava, izmenama je propisana i obaveza banke da pisano ukaže korisniku na rizike koje preuzima ako se zaduži u stranoj valuti.

– Potrebno je da banka informiše korisnike o svim rizicima koje preuzimaju u slučaju kredita sa valutnom klauzulom. Sigurna sam da je to klijentima i do sada bivalo saopšteno, ali drugačije se nešto shvata kada se kaže usmeno, a drugačije kada se da u pisanom obliku da može i kasnije da se pročita i još jednom analizira. U tom slučaju klijent možda donese drugačiju odluku – rekla je Lasković.

Ona je dodala da je namera NBS bila da zakone uskladi sa najboljom evropskom praksom, zbog čega je dobila i novu nadležnost u smislu zaštite kolektivnih interesa, pri čemu je nastojala da kroz nove propise podigne i nivo informisanja korisnika na još viši stepen.

– Banke su sada u obavezi da korisnike koji nisu u mogućnosti da se informišu elektronski, o promenljivim elementima kamate informišu u svojim prostorijama ili na portalima, objašnjava Lasković.

Pritužbe

– Sada je i detaljnije propisan način podnošenja prigovora i unapređen način za dostavljanje pritužbe na usluge banaka, uz promovisanje mirnog rešavanja sporova. Umesto dosadašnjih 30 dana za odgovor banke, klijent sada može da očekuje da će ga dobiti u roku od 15 dana, a u složenijim slučajevima banka će imati još 15 dana za dostavu odgovora, ali isključivo u situacijama koje ne zavise od volje banke, što banka mora i da obrazloži – kaže Laskovićeva i dodaje da prigovor može da se podnese u poslovnim prostorijama banke ili elektronskim putem, kao i da je eksplicitno propisano da je postupak po prigovoru za korisnika besplatan.

U slučaju da korisnik finansijske usluge želi da se žali centralnoj banci, odgovor će dobiti u roku od tri meseca, a za složenije slučajeve, u roku od šest meseci od dana podnošenja pritužbe. Klijenti imaju pravo da NBS podnesu zahtev za medijaciju pod uslovom da su pre toga podneli prigovor banci ili lizing kući sa kojom imaju spor.

Preduzetnici i poljoprivrednici

Novim zakonskim izmenama, pored građana koji su ranije bili definisani kao korisnici finansijskih usluga, delovanje Zakona sada je prošireno i na preduzetnike i poljoprivrednike. Oni od 27. marta imaju sva prava koja građanima omogućava Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, što znači da će u predugovornoj fazi imati pravo na sve informacije koje imaju i drugi građani, pravo na nacrt ugovora, kao i ostale informacije bitne za donošenje odluke da li da zaključe ugovor ili ne.

Informišite se jednom nedeljno o aktuelnim vestima - prijavite se na našu mejling listu

Ostavite odgovor