Vlada Nemačke sprema veliki paket eko investicija

Nemačka vlada za septembar sprema veliki reformski paket investicionih mera koje bi omogućile da se u toj zemlji do 2050. godine emisije CO2 snize za gotovo 80 do 95 posto u odnosu na nivo iz 1990. godine, upravo kako je predviđeno Pariskim klimatskim dogovorom.

Prema pisanju nemačkog ekonomskog dnevnika Handesblata, u strahu od porasta popularnosti Zelenih, kancelarka Merkel pritiska da se postavi još ambiciozniji cilj i izađe u susret javnosti koja masovno podržava talas protesta mladih za bolju klimu (Fridays for Future), iza kojih je lično stao i šef druge po veličini nemačke sindikalne centrale Frank Bsirske.

– Nećemo baš da štrajkujemo, ali ću poći na dalje demonstracije za bolju klimu i pozvaću i svoje kolege da pođu – rekao je vođa ovog sindikata koji ima preko dva miliona članova.

O reformskom planu koji se meri bilionima eura već govore ekonomisti i ekolozi, a konsultanska kuća Boston konsalting grup (BCG), koja već duže vremena radi za Vladu Nemačke, već je ove troškove procenila na između 1,5 i 2,3 biliona eura.

Za realizaciju tako ambicioznog cilja Nemačka bi morala da napravi nagli zaokret i odlučnije pređe na električna vozila, za šta Merkelova ima veliku podršku Foksvagen koncerna koji investitra ogromna sredstva u razvoj elektromobila i prelazak na novu tehnologiju smatra za apsolutni prioritet. I pored svega toga, stručnjaci smatraju gotovo nemogućim da za 30 godina 80 posto vozila bude pokretano električnom energijom.

Dnevnik Handesblat navodi još veće procene troškova reforme nego što ih je dao BCG. Tako bi Nemačka, na primer, morala da čak utrostruči snagu solarnih elektrana i vetroparkova, kao i da razvede mrežu stanica za punjenje elektrmobila sa preko osam hiljada kilometara kablova. Zbog svega toga, u nemačkoj se sada već otvoreno pominje da vlada treba da bude spremna na eventualno odustajanje od uravnotežnog budžeta, „svetog pravila“ nemačke budžetske i ekonomske politike.

U takvoj novoj klimatsko-ekonomskoj strategiji vlada neće moći da se osloni samo na predloženi porez na ugalj, protiv kojeg su se u izjasnile dve trećine Nemaca, koji smatraju da bi vlada morala više da radi na osposobljavanju nekih drugih sektora, pre svega železnice koja još uvek nije u mogućnosti da ispuni klimatske izazove i preuzme veći teret javnog saobraćaja, piše Handesblat.

Informišite se jednom nedeljno o aktuelnim vestima - prijavite se na našu mejling listu

Ostavite odgovor