U Boru proradila nova topionica bakra

made-in-germany-rs-livnica

Nova topionica fabrike sumporne kiseline „Rudarsko-topioničarskog basena“ (RTB) Bor započela je sa izlivanjem bakra po najsavremenojoj tehnologiji i evropskim ekološkim sandardima, što će pored unapednjenja proizvodnje obezbediti i čisto nebo nad gradom i njegovom okolinom.

Posle tri i po godine projektovanja i izgradnje, a zatim i funkcionalnog ispitivanja nove topionice u fabrici sumporne kiseline i svih njenih pratećih postrojenja, u šta je uloženo oko 251 milion eura, u nedelju je iz novih pirometalurških postrojenja potekao prvi bakar, izlivena prva anoda po autogenoj fleš-smelting tehnologiji i dobijeno 150 tona anodnog bakra.

– Ovo je izuzetan dan za Borane i meštane okolnih sela koji će imati čisto nebo, ali i izuzetan dan za sve građane Srbije, jer radom nove topionice RTB Bor povećava svoje učešće u bruto društvenom proizvodu zemlje, otvara nove pravce razvoja u delu prerade bakra i mogućnosti za povećanje standarda u odredenim privrednim granama. Hvala svim učesnicima u ovom velikom projektu, najvećem ekološkom i ekonomskom poduhvatu u Srbiji – izjavio je generalni direktor RTB Bor Blagoje Spaskovski, a prenosi agencija „Tanjug“.

Po njegovim rečima, radom nove topionice RTB Bor će, s jedne strane, udvostručiti proizvodnju bakra, plemenitih metala i sumporne kiseline, dok će sa druge strane čista tehnologija konačno doneti i čisto nebo nad Borom i okolinom.

– Modernizacijom topionice u Boru emisija i imisija štetnih materija u vazduhu, vodi i zemljištu biće ispod zakonom propisanih vrednosti, a istovremeno će iskorišćenje sumpordioksida i bakra iznositi 98 posto, što će zadovoljiti ekološke standarde koji važe u Srbiji i Evropskoj uniji (EU) – naglasio je Spasovski.

Novu topionicu i fabriku sumporne kiseline gradili su kanadski „SNC Lavalin“ i njegov podizvođač, finska kompanija „Outotek“, ujedno i vlasnik autogene fleš-smelting tehnologije „Otokumpu“. Nadzor nad poslovima Kanađana i Finaca, ali i nad svim lokalnim radovima koji su bili povereni „Energoprojektu“, obavio je Građevinski fakultet u Beogradu. Veliki deo ugrađenih elemenata proizveden je u Srbiji, a na projektu je bilo angažovano oko 800 radnika.

Informišite se jednom nedeljno o aktuelnim vestima - prijavite se na našu mejling listu

Ostavite odgovor