Tri decenije od pada Berlinskog zida istočni deo Nemačke i dalje zaostaje

Skoro trideset godina Berlinski zid je delio nemačku prestonicu i predstavljao najupečatljiviji simbol hladnoratovske podele na kapitalistički Zapad i komunistički Istok. Tridesetu godišnjicu od njegovog rušenja Nemci su obeležili svečano, ali u znaku ekonomskih i društvenih podela istočnog i zapadnog dela svoje zemlje i sveta sa novim podelama i novim zidovima.

Pad Berlinskog zida, poznatog i kao „Gvozdena zavesa“, osim što je postao simbol ujedinjenja Nemačke, koje je usledilo 1990. godine, označio je i slom komunističkih režima u čitavom istočnom bloku. Formiranjem Evropske unije započeto je ujedinjenje kontinenta, a svet je poneo „talas optimizma“. Tri decenije posle rušenja zida Velika Britanija napušta Uniju, Evropom se širi senka terorizma, nacionalizma i fašizma, migrantska kriza ne jenjava, a deo evropskih političara negoduje zbog rastućeg uticaja Rusije i Kine, posebno na jugoistoku Evrope.

“Nemojte između Rusije i Zapada izgraditi zid kao što je bio Berlinski“, poručio je nedavno poslednji sovjetski predsednik Mihail Gorbačov, koji je bio najzaslužniji za uklanjanje Berlinskog zida. Trideset godina kasnije Nemačka važi za glavni industrijski motor i političkog lidera Evropske unije, ali problemi nastali ranijom podelom zemlje na zapad i istok, kapitalizam i komunizam, i dalje postoje.

Istočnonemački gradovi poput Berlina, Drezdena i Lajpciga se razvijaju na svim poljima, međutim najveći deo istoka zemlje, posebno ruralne oblasti, ozbiljno zaostaju za standardom zapadnih pokrajina, što u krajnjoj liniji dovodi i do političkih posledica. Agencija Asošiejted pres upozorava na jaku vezu između kolapsa istočnonemačke ekonomije nakon ujedinjenja i uspona desničarskog ekstremizma, jačanja antiimigracione politike i rasta ksenofobije.

Svetski stručnjaci upozoravaju da ne treba zaboraviti na zidove koji su zaostali iz prošlih vremena ili su nedavno podignuti, poput onih između Izraelaca i Palestinaca, SAD i Meksika, ali i onih u srcu Evrope koje Mađarska podiže „braneći“ šengenski prostor od izbeglica, piše agencija Tanjug.

Informišite se jednom nedeljno o aktuelnim vestima - prijavite se na našu mejling listu

Ostavite odgovor