Upišite se
Nemačko Srpski – Srpsko Nemački poslovni odnosi, vesti, firme, delatnosti i proizvodi vrhunskog kvaliteta

Šverc, prostitucija i droga uračunati u BDP

made-in-germany-rs-pare-gomila

Republički zavod za statistiku (RZS) od danas će objavljivati revidirane podatke o bruto domaćem proizvodu Srbije, u koji su u skladu sa preporukama „Eurostata“, zvanično uključene i procene o učešću sive ekonomije i nelegalnih aktivnosti.

Kako je za „Danas“ izjavio zamenik direktora RZS-a Miladin Kovačević, ovo znači da će posle Hrvatske, Britanije, Holandije i drugih zemalja EU, i Srbija postati država koja u svoj BDP uračunava i prihode od delatnosti kao što su prostitucija, trgovina drogom i kradenom robom.

Kovačević je objasnio da protivzakonite privredne delatnosti poput prostitucije i trgovine narkoticima učestvuju u BDP-u sa oko pet do šest procenata. Udeo sive ekonomije dostiže i do 15 procenata, mada neke procene kažu da taj udeo sada ide i do 20 posto.

Statistički biro Evropske unije, „Eurostat“, objavio je prošle godine preporuku „ESA 2010“, koja je na snazi od ovog septembra, a prema kojoj prihodi od nelegalnih delatnosti treba da budu uključeni u obračun BDP-a. Odgovarajući na kritike da će statistika sada priznavati pozitivan doprinos mafije ekonomijama koje prihvate novu metodologiju, „Eurostat“ kaže da „BDP ne meri moral“.

Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta, smatra da je ova preporuka „Eurostata“ ipak od marginalnog značaja za Srbiju, jer će najveća promena BDP-a uslediti uvođenjem sive ekonomije (prodaja na tezgama, neprijavljeni radnici i slično) u zvaničnu statistiku. Po njegovim rečima, u zemljama istočne Evrope – Srbiji, Bugarskoj i Rumuniji, siva zona čini čak 30 procenata BDP-a, s tim što se ta cifra ne odnosi na dodatu vrednost, već na promet.

– Za nas je glavno da obuhvatimo sivu ekonomiju, jer to rade sve ostale države. U Srbiji je 2006. godine urađeno eksperimentalno istraživanje uračunavanjem sive i crne ekonomije, koje je tada dalo rezultat od blizu 15 posto rasta BDP-a. Naravno, uračunavanje ovih delatnosti ne znači da je BDP zaista i porastao, već je promena isključivo statističke prirode, a sve te delatnosti i danas postoje. Čak ni statistika neće registrovati veliki procentualni rast BDP-a, gledano godinu na godinu, jer će podaci biti revidirani za sve godine do sredine devedesetih. S druge strane, ukupan BDP će porasti, što će neminovno smanjiti udeo javnog duga u BDP-u Srbije – objašnjava Altiparmakov.

Međutim, on naglašava da bi učešće javnog duga Srbije, koji je sada na nivou od 70 posto BDP-a, svakako opalo sa rastom BDP-a, ali nikako toliko da ne moramo da sprovodimo fiskalnu konsolidaciju. Bez obzira na uračunavanje sive i crne ekonomije, Srbija će morati da sprovede mere štednje, upozorava Altiparmakov.

Informišite se jednom nedeljno o aktuelnim vestima - prijavite se na našu mejling listu

Ostavite odgovor

Najnoviji članci

Kategorije

Blog

Arhiva članaka

Sign up for Made in Germany RS - Newsletter

* = required field