Upišite se
Nemačko Srpski – Srpsko Nemački poslovni odnosi, vesti, firme, delatnosti i proizvodi vrhunskog kvaliteta

Sve je manje plodne zemlje!

made-in-germany-rs-vojvodina-njive

Od ove nedelje u Berlinu se održava međunarodna konferencija o očuvanju tla, jer je plodne zemlje sve manje i potrebe za hranom sve su veće, a da ne bi bilo gladi, potrebno je da ljudi promene navike.

Urbani način življenja udaljava nas od razmišljanja o plodnom zemljištu koje se često shvata kao nekakva smetnja „progresu“, jer ga treba iskoristiti za što više puteva i betonskih građevina. Olako se smatra da će zemlje uvek biti dovoljno, međutim plodne zemlje je sve manje, zbog čega su i Ujedinjene nacije ovu godinu proglasile „Godinom tla“, kako bi nas podstakle da razmislimo o svojoj budućnosti.

Leonhard Palm iz Bornhajma u nemačkoj pokrajini Severna Rajna-Vestfalija, živi od plodne zemlje na kojoj ima ekološko poljoprivredno dobro nedaleko od reke Rajne. Trenutno je uposlen čišćenjem te svoje zemlje s praziluka u kojoj je ovaj stajao tokom čitave zime. S obzirom da razmaženi kupci ne vole povrće uprljano zemljom, njegov praziluk mora da prođe kroz sistem za pranje. Istovremeno, na parceli pored upravo mu dozreva prva prolećna berba. Svoje kulture Palm gaji na tlu koje u poslednjih 25 godina nije videlo hemikalije. Za svoju zemlju on se brine kako naizmeničnim uzgojem različitih kultura, tako i što ih đubri prirodnim kompostom i gnojivom, i ne trebaju mu nikakvi instrumenti da bi znao da li je zemlja dobra, prenosi „Dojče vele“.

Dok je kod ovog poljoprivrednika možda sve u redu, svetski poljoprivredni stručnjaci upozoravaju da je takve dobre i plodne zemlje na svetu sve manje. Džes Vajgelt, koji je na čelu Instituta za studije održivog razvoja u Potsdamu, kaže da mi zapravo uopšte ne primećujemo da je zemlje sve manje, s obzirom da taj proces teče vrlo lagano i bez naročite senzacije. Po njegovim rečima, tu nema fotografija prašuma koje nestaju u plamenu ili nečega sličnoga što bi nam jasno pokazalo razmere tog uništavanja.

Ovaj nemački institut u svom „Atlasu tla“ procenjuje da se na čitavom svetu trenutno uništava oko 24 milijarde tona plodne zemlje, kako erozijom i zagađivanjem, tako i zato jer se pogrešno koristi. Plodno tlo nestaje i samo od sebe, ali je u Evropi posebno presudna ljudska ruka, smatra šef Evropske kancelarije Luka Montanjarela, jer se, kako objašnjava, na plodnom tlu uveliko grade kuće i infrastruktura. Ova Kancelarija u službi je Evropske komisije (EK) koja je također svesna da se jedva može nadoknaditi ono što svi mi danas uništavamo. Kako kaže Montanjarela, „ljudi su u pravu kad misle da će se zemlja obnoviti, ali tu je reč o hiljadama i hiljadama godina, a ne o razdobljima koja se mogu povezati s ljudskim naraštajima“.

Svi stručnjaci okupljeni oko ove teme nadaju se da će zaštita tla zauzeti važno mesto u budućim ciljevima razvoja koje UN žele da dogovore ove jeseni, jer je previše razloga zašto je „dobra“ zemlja važna ne samo za čoveka, nego i za čitav život na ovoj planeti. Osim što daje hranu, zemlja je i drugi po redu „potrošač“ ugljen-dioksida. Ona filtrira i čuva vodu, u njoj žive čitavi ekosistemi, a neki od njih su jedinstveni na planeti. Raznolikost biljnog i životinjskog sveta jedino je moguće održati ukoliko bude dovoljno zemlje gde bi ti organizmi živeli.

U Nemačkoj se za poljoprivredu koristi više od polovine njene teritorije. Međutim, čak i oni koji žive od zemlje zapravo premalo brinu o njoj. Poljoprivreda jeste najveći korisnik plodnih polja, ali je ujedno i jedan od njegovih najvećih uništitelja. Poljoprivredni stručnjak Hans Heren koji je 2013. za svoj rad dobio alternativnu Nobelovu nagradu, kaže da već sada imamo veliki problem s plodnošću tla zato što smo ga godinama zloupotrebljavali. On strahuje da se naneta šteta jedva može popraviti, jer je konvencionalna poljoprivreda masovno koristila veštačko đubrivo, pesticide i herbicide, što je u mnogome uticalo na strukturu tla.

Ovaj švajcarski ekološki stručnjak ipak smatra da još uvek nije prekasno, ali i da je krajnje vreme da počnemo da menjamo svoje navike. Kako naglašava, „moramo se okrenuti unazad i videti kako možemo trajno da povećamo plodnost tla, tako što ćemo u njega staviti više organskog materijala, više humusa, kako bi zemlja uspela da zadrži u sebi više vode i više hranljivih sastojaka koje će predati biljkama“.

Organski poljoprivrednik Leonhard Palm, s početka ove priče, nema vremena za čitanje dugih rasprava o hemijskim sastojcima, ali zato zna da samo biološki uzgoj čini dobro i zemlji i ljudima. Kada se malo bolje pogleda u zemlju njegovog polja, vidi se da je puna insekata i glista koji je čine plodnijom. Po njegovim rečima, „kad traktorom lako prolazite, jer je površina već rastresita, i kad sve dobro miriše, onda znate da imate dobru zemlju pod sobom“.

Informišite se jednom nedeljno o aktuelnim vestima - prijavite se na našu mejling listu

Ostavite odgovor

Najnoviji članci

Kategorije

Blog

Arhiva članaka

Sign up for Made in Germany RS - Newsletter

* = required field