Struja iz Norveške preko „Nordlinka“ stigla do Nemačke

Danas je u Vilsteru severno od Hamburga svečano pušten u rad podvodni dalekovod „Nordlink“ koji po dnu Severnog mora dovodi električnu energiju iz Norveške do Nemačke. Projekat izgradnje je završen tačno na vreme i bez većih dodatnih troškova, prenosi Dojče vele.

Jedan od najdužih podmorskih dalekovoda na svetu dovodi ekološku električnu energiju iz Norveške do Nemačke, gde će zadovoljavati potrebe oko 3,6 miliona domaćinstava. Ova energetska žila je u suštini uspostavljena još pre pola godine, ali je dalekovod sve do sada bio u probnom radu. Dalekovodom će struja teći u oba smera, i u u oba slučaja će to biti isključivo energija iz obnovljivih izvora, što znači da će Norveška Nemcima isporučivati energiju iz hidroelektrana, a Nemci Norvežanima energiju iz solarnih i vetroelektrana.

Dalekovod je dugačak ukupno 623 kilometara, od čega se 516 kilometara nalazi u dubinama Severnog mora, a zatim nastavlja po plićacima duž obale Nemačke. U Nemačkoj takođe prolazi i ispod kanala koji spaja Severno i Baltičko more da bi konačno došao do Nortorfa kod Vilstera u pokrajini Šlezvig-Holštajn gde se nalazi jedna od dve tzv. konvektorske stanice u kojima se struja pretvara iz naizmenične u jednosmernu ili obrnuto, u zavisnosti od potreba i smera daljeg kretanja. Druga takva stanica je u Tonštatu u Norveškoj, 53 kilometra daleko od podmorskog kabla. Jedan od najdužih podmorskih dalekovoda na svetu ima kapacitet od 1.400 megavata, što je dovoljno zelene energije za potrebe 3,6 miliona domaćinstava, odnosno za čitav Hamburg i pokrajinu Šlezvig-Holštajn.

Ipak, to nije jedini dalekovod koji ide po dnu Severnog mora, jer tu je i „Norned“, kabl koji povezuje mreže Norveške i Holandije, dugačak 580 kilometara. Tu je takođe i 260 kilometara dug dalekovod koji povezuje Masvlakte kod Roterdama u Holandiji i Ijl ov Grejn u grofoviji Kent u Velikoj Britaniji, koji je počeo s radom 2011, tri godine nakon „Norneda“. Na kraju, tu se nalazi i dalekovod koji povezuje Holandiju s Danskom, „KOBRAkejbl“, dugačak oko 325 kilometara.

Cilj izgradnje svih tih dalekovoda bio je pre svega prenos energije iz obnovljivih izvora. Holanđani tako dobijaju struju iz danskih vetroelektrana bez dodatnog opterećenja mreže na severu Nemačke, a uz to postoji mogućnost da se na takav dalekovod priključe i neke buduće vetroelektrane na pučini Severnog mora. Upravo postojanje takvih dalekovoda omogućava dalju izgradnju nekih budućih vetroelektrana.

S tim u vezi, prošle nedelje su nemačkih koncerni RWE i BASF objavili da na pučini Severnog mora nameravaju da izgrade jednu od najvećih vetroelektrana na svetu. Projekat će koštati četiri milijarde eura, a trebao bi da bude završen 2030. godine

Informišite se jednom nedeljno o aktuelnim vestima - prijavite se na našu mejling listu

Ostavite odgovor