Strance amandman neće sprečiti da kupuju naše njive

made-in-germany-rs-vojvodina-njive

Vlada Srbije prihvatila je amandman poslanika na Predlog Zakona o privatizaciji u kojem se navodi da kupac poljoprivrednog zemljšta može biti samo domaće pravno ili fizičko lice, međutim, to neće promeniti dosadašnju situaciju, jer još uvek postoji više mogućnosti da stranci postanu vlasnici naših njiva, piše novosadski „Dnevnik“.

Amandman koji precizira da poljoprivredno zemljište u našoj zemlji ne mogu kupovati stranci podneli su poslanici iz redova Lige socijaldemokrata Vojvodine. On jeste prihvaćen, ali to ne znači mnogo.

– Ta izmena ne donosi ništa novo. Ništa se ne menja ni kada je reč o načinu na koji su strani državljani do sada postajali vlasnici naših njiva, niti u odnosu na ovo što rade Ujedinjeni Arapski Emirati, koji imaju tretman kao i domaće pravno lice. Oni su u partnerstvu sa našom Vladom koja je manjinski partner i domaće pravno lice, tako da oni opet imaju pravo da kupuju poljoprivredno zemljište. Stoga je prihvatanje amandmana o poljoprivrednom zemljištu više okrenuto zadovoljenju javnosti nego što suštinski nešto menja. Osim toga, međudržavni sporazumi koje je ratifikovala Skupština Srbije, kao što su sporazumi sa UAE ili Evropskom unijom, imaju jaču pravnu snagu od domaćeg zakonodavstva. Domaći Zakon o privatizaciji ili Zakon o poljoprivrednom zemljištu, čije izmene čekamo, ne može se staviti isped međudržavnih sporazuma. U suštini, sve ostaje po starom i zato je Vlada olako prihvatila amandman na Zakon o privatizaciji – objašnjava sekretar Udruženja za poljoprivredu u Privrednoj komori Vojvodine Đorđe Bugarin.

Kao još jednu mogućnost da strani državljani i firme dođu u posed naših njiva Bugarin navodi Zakon o preduzećima koji omogućava da se neko registruje za obavljanje poljoprivredne delatnosti i upišet tu delatnost u registar kao osnovnu.

– U postupku registracije ne morate dokazivati da imate poljoprivredno zemljiše da biste registrovali poljoprivrednu delatnost. To znači da svako može doći ovde sa 500 eura, osnovati jednočlano društvo sa ograničenom odgovornošću, a takvo se društvo sutra može pojaviti u procesu privatizacije preduzeća u restrukturiranju kao legitiman kupac. Na taj način stranac kao domaće pravno lice postaje vlasnik onoga što je predmet privatizacije. U Zakonu o privatizaciji ranije je pisalo da predmet privatizacije ne mogu biti prirodna dobra od opšteg interesa, a Zakonom o poljoprivrednom zemljištu oranice su definisano kao takva dobra. Međutim, kasnijim promenama Zakona o poljoprivrednom zemljištu ta odredba je izbrisana, tako da se ono više ne smatra prirodnim bogatstvom i dobrom, na našu veliku štetu – navodi Bugarin.

Marijan Rističević, predsednik Odbora Skupštine Srbije za poljoprivredu ističe da bi bilo dobro da ovaj amadman zaista ima tu snagu i efekat, ali se plaši da je promena u zakonu kozmetičke prirode.

– Stranci su već kupili ogromne količine našeg zemljišta, čak više od 200.000 hektara. Na to treba staviti tačku, ali to se ne rešava amandmanom koji je Vlada prihvatila. Ne slažem se sa pokušajima da se seljaci prikažu kao neproduktivni, to jest da su određene firme napravile gubitak, pa nam zato trebaju stranci da ih spašavaju. Amandman kaže da kupac poljoprivrednog zemljšta može biti samo domaće pravno ili fizičko lice. Pa kada stranac registruje firmu ovde, on je domaće pravno lice. Šta se tu promenilo? Nama stranci mogu samo izneti pare, nikako uneti. Protiv toga sam da stranci i strane kompanije koje se registruju ovde budu vlasnici zemljišta, jer dolazi do odliva kapitala iz Srbije, a to se odnosi i na Arape. Sve što mislim da ne treba dozvoliti Nemcima, Mađarima, Italijanima, ne treba dozvoliti ni Arapima. Na takav način samo će doći do većeg trgovinskog deficita, odlivom kapitala, jer je normalno da će strani vlasnik sve inpute koje može nabavljati iz inostranstva tamo i nabavljati, kao što je normalno i da dobit iznese napolje, dok nama ostaju nadnice – naglašava Rističević.

Informišite se jednom nedeljno o aktuelnim vestima - prijavite se na našu mejling listu

Ostavite odgovor