Upišite se
Nemačko Srpski – Srpsko Nemački poslovni odnosi, vesti, firme, delatnosti i proizvodi vrhunskog kvaliteta

Srpski građani najsiromašniji u Evropi

made-in-germany-rs-siromasan

Srbija se nalazi na na prvom mestu po siromaštvu u Evropi, sa stopom siromaštva od 24,6 posto. Na granici siromaštva u Srbiji je 1,8 miliona njenih građana, što znači da je njen svaki četvrti stanovnik siromašan.

Zvanični podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS) pokazuju da Srbija sa stopom siromaštva od 24,6 posto, jeste najsiromašnija zemlja Evrope. Na drugom mestu se nalaze Grci, sa stopom siromaštva od 23,1 posto, a treći su Rumuni sa stopom od 22,6 posto. Španija ima koeficijent siromaštva od 22,2 posto, dok on u Bugarskoj iznosi 21,2 posto, prenose mediji u Srbiji.

Po rečima Tijane Čomić iz RZS, prag rizika od siromaštva u 2012. godini iznosio je 13.680 dinara mesečno za jednočlano domaćinstvo. Za tročlanu porodicu taj prag je bio 24.624 dinara, a za četvoročlanu 28.728 dinara, uz objašnjenje da ti ljudi nisu nužno siromašni, već su samo u većem riziku da to postanu.

Stanje još gore

Svetska istraživanja su još alarmantnija i pokazuju da kod nas gotovo polovina stanovništva živi loše. Naučni saradnik Instituta društvenih nauka dr Nada Novaković smatra da ugroženi građani ne treba da se nadaju socijalnim kartama, jer na prvom mestu nema ko da popiše 1,8 miliona siromašnih ljudi. Po njenom mišljenju, država nema institucije, mehanizme, sredstva ni kadrove, a pre svega ni političku volju da popiše imovinu takvih građana. Kako kaže, ne zna se ni ko bi o tim ljudima brinuo, koje socijalne institucije, državne ili privatne, a već se vidi da je profit ušao u mnoge od njih.

– Sve i da dođemo do socijalnih karata, rezultat bi bio da se oskudna sredstva dodeljuju samo najugroženijima. U julu je za novčanu socijalnu pomoć izdvojeno 1,12 milijardi dinara, i to za 267.949 osoba. Osnovica za isplatu je 7.704 dinara, a posebnu mesečnu naknadu od 13.228 dinara prima 446 osoba. Za dečji dodatak je ukupan iznos nešto veći od milijardu dinara i prima ga 204.755 porodica za 384.334 dece. Redovan iznos dodatka je 2.593, dok uvećan iznosi 3.371 dinar. Cenzus za ostvarenje prava je da prihodi u porodici po članu domaćinstva ne prelaze 8.051 dinar – objašnjava Novakovićeva

Narodne kuhinje

Vesna Milenović, Sekretar Crvenog krsta Srbije, navodi da se u Srbiji čak 35.500 ljudi u 76 sredina hrani u Narodnim kuhinjama. Od tog broja 11.800 su deca, a najteža situacija je u južnoj i jugoistočnoj Srbiji.

– Za takve je program narodnih kuhinja neophodan i to im je obično jedini obrok dnevno. Kuhinje su u nadležnosti lokalnih samouprava, a Crveni krst je uz pomoć Vlade Srbije obezbedio distribuciju 10 osnovnih namirnica u vrednosti od 350 miliona dinara godišnje, što olakšava rad kuhinja – kaže Milenovićeva, a prenosi agencija „Tanjug“.

Dr Nada Novaković tvrdi da država za siromašne izdvaja sve manje, kao i da i dalje nije rešeno koji model socijalne politike Vlada želi da vodi.

– U našim zakonima dominira anglosaksonski model. To podrazumeva da je pojedinac odgovoran za sebe i svoju porodicu, a na siromašne se gleda kao na gubitnike i nesposobne da doprinose društvu. S druge strane, nama bi više odgovarao nemački model od koga se beži, a on podrazumeva postojanje socijalno-tržišne privrede, koja raspolaže većim sredstvima i pravednije ih raspodeljuje – rekla je ona.

Borba protiv siromaštva

Stručna javnost u Srbiji ocenjuje da za izradu dugo najavljivanih socijalnih karti nema ni ljudi, ni para. Međutim, nadležni kažu da je u pripremi nova strategija za borbu protiv siromaštva.

Žarko Šunderić, šef tima za socijalnu inkluziju i smanjenje siromaštva Vlade Srbije, podseća da je strategija države za borbu protiv siromaštva postojala, ali je bila ograničena na period od 2003. do 2009. godine. Po tom dokumentu, kako navodi on, cilj je bio da se broj siromašnih prepolovi do 2008 godine, što je i učinjeno, ali je svetska kriza ponovo izazvala povećanje broja siromašnih. Šunderić je najavio da je u toku priprema nove državne strategije, pod imenom „Program reformi u oblasti zapošljavanja i socijalne politike“.

– Do kraja godine taj će dokument biti predat Briselu, a već od sledeće godine očekujemo i punu primenu tog programa. Ovoga puta će to biti efikasnije, jer će primenu kontrolisati i Evropska komisija – kaže Šunderić.

Zaposleni, a siromašni?

Dr Nada Novaković objašnjava da su u Srbiji u najvećem riziku od siromaštva nezaposleni građani, ali i mladi, posebno nezaposleni od 19 do 24 godine, a potom i žitelji seoskih područja. Po njenom mišljenju, ovoj grupi treba dodati i još oko 150 do 200 hiljada radnika koji su ili će u 2014. godini ostati bez posla.

– Problem se vremenom i produbio, pa sada imamo i nove siromahe, a to su zaposleni građani. S druge strane, u 2013. godini se u odnosu na prethodnu godinu broj milionera u našoj zemlji povećao sa 88 na 100, što pokazuje da im država ide na ruku”- ocenila je Novakovićeva i zaključila kako bi država, ako želi reforme, „prvo morala sebe da reformiše“.

Informišite se jednom nedeljno o aktuelnim vestima - prijavite se na našu mejling listu

Ostavite odgovor

Najnoviji članci

Kategorije

Blog

Arhiva članaka

Sign up for Made in Germany RS - Newsletter

* = required field