Upišite se
Nemačko Srpski – Srpsko Nemački poslovni odnosi, vesti, firme, delatnosti i proizvodi vrhunskog kvaliteta

Srpska sela po uzoru na nemačka bioenergetska sela

made-in-germany-rs-giz

U okviru projekta nemačke Organizacije za međunarodnu tehničku saradnju (GIZ), podržanog od strane nemačkog Ministarstva za ekonomsku saradnju, predstavnici opština Pirot, Zrenjanin, Arilje i Ivanjica upoznali su se sa prednostima bioenergetskih sela u Nemačkoj.

Od kada je odlučila da do 2022. godine zatvori sve svoje nuklearane elektrane, Nemačka se preorijentisala na proizvodnju električne energiji iz vode, sunca, vetra i biomase. Tokom poslednje decenije u Nemačkoj su osnovana 82 bioenergetska sela, od kojih je trećina u pokrajini Baden Virtemberg.

U bioenergetskom selu Ersingen u Nemačkoj nema neiskorišćenog đubreta iz prirode. Svo granje, lišće i stajnjak se pretvaraju u električnu i toplotnu energiju, prenosi „RTS“.

– Stajnjak uzimamo od jednog poljoprivrednika koji ima 250 krava, a potom ga mešamo sa otpadom sa zelenih površina i tako proizvodimo biogas. Uz pomoć njega proizvodi se dva do dva i po miliona kilovat-časova struje, što odgovara potrebama oko 700 domaćinstava – objašnjava gradonačelnik Ersingena Udo Klajner.

Oto Vajtman iz bioenergetskog sela Ultermasholderbah ističe da su krajnji računi za struju koje dobijaju potrošači manji nego ranije. Po njegovim rečima, u ovom nemačkom selu napravljen je kompleksan sistem računanja potrošnje, koji je dobar kako za male, tako i za velike potrošače.

Svako ovakvo selo kao energent koristi ono čega ima najviše. Pored drvne sečke, stajnjaka i kukuruzovine, bioenergetsko selo Zibenajh, koristi i miskantus za proizvodnju struje i toplotne energije. To je japanska trska koja se jednom sadi, a žanje 25 godina. Sem toga, zemljište na kojem raste ova biljka nije potrebno dodatno tretirati ni đubriti.

Predsednik Opštine Arilje Milan Nikolić navodi da je ova lokalna samouprava uradila studiju izvodljivosti, a takođe i projekat kotlarnice na biomasu, odnosno na sečku i ostatke stabljika malina, koje se u gaje u ovom kraju. Pomoćnik gradonačelnika Zrenjanina Duško Radišić kaže da uz zaštitu životne sredine, ekonomski motiv svakako predstavlja razlog za obezbeđivanje jeftinijeg energenta, s tim da bi ovaj energent prvenstveno trebalo proizvoditi na našoj teritoriji, kako bi se isključio uvoz, a sav budžetski novac ostao i dalje na raspolaganju.

Juta Lik iz nemačkog Ministarstva za životnu sredinu, klimatsku zaštitu i energetski sektor smatra da bi Srbija trebalo da razmišlja o korišćenju obnovljivih izvora enregije, posebno u ruralnim sredinama. Na ovaj način stvaraju se nova radna mesta, obezbeđuje sigurno i nezavisno snabdevanje energijom, a čuva se i životna sredina.

– U Nemačkoj će još 33 sela dobiti prefiks bioenergetsko. Postojeće projekte je pokrajina podržala sa po 200.000 eura, država je subvencionisala do 40 procenata investicionih troškova, trećina novca je stigla iz zadruga, a ostatak je bio obezbeđen kroz kredite – objašnjava Lik.

Informišite se jednom nedeljno o aktuelnim vestima - prijavite se na našu mejling listu

Ostavite odgovor

Najnoviji članci

Kategorije

Blog

Arhiva članaka

Sign up for Made in Germany RS - Newsletter

* = required field