Srbija propušta šansu za izvoz suve šljive

made-in-germany-rs-suve-sljive

Srpski izvoz rakije destilovane od šljive je simboličan i nema veći komercijalni značaj, dok suva šljiva postaje sve popularnija u celom svetu, što bi moglo predstavljati veliku šansu za domaće proizvođače i izvoznike ovog voća.

Na univerzitetu Harvard trenutno je u toku istraživanje koje treba da potvrdi da dnevno konzumiranje 100 grama suvih šljiva zaustavlja propadanje kostiju, a čak i da ih u izvesnoj meri i regeneriše. Ovo sušeno voće sadrži više kalijuma od banana, što su tokom Velikog rata znale i srpske vojskovođe, pa je svaki vojnik pre juriša na neprijateljsku liniju dobijao šaku suvih šljiva, piše „Politika“.

Posle više decenija zanemarivanja, naša nacionalna voćka ponovo bi mogla postati i naše istinsko blago. Sa oko 76.000 hektara pod ovom voćkom, Srbija bi, pod pretpostavkom da se osuši sav godišnji rod, mogla da podmiri celokupno svetsko tržište i ostvari ozbiljnu zaradu. Međutim, zbog loše organizovanosti, ucena i brojnih drugih problema prilikom otkupa i plasmana, preko 60 procenata svežih plodova šljive završi u kazanima za rakiju. Izvoz naše rakije od šljiva nema veći komercijalni značaj, jer se najveća količina popije kod kuće.

Aleksandar Jovanović, saradnik Regionalne privredne komore Valjeva i sekretar Nacionalne asocijacije proizvođača suve šljive, osnovane 2010. godine, donosi iz Pariza dobre vesti u pogledu jačanja pozicije našeg izvoza. U oktobru naredne godine Valjevo će biti domaćin predstavnicima Međunarodne asocijacije proizvođača suve šljive, kojoj pripadaju SAD, Čile, Argentina, Francuska, Italija, Južnoafrička Republika, Australija i Srbija. Tom prilikom oni će moći da se uvere da je Srbija u svetskom vrhu po proizvodnji svežih plodova šljive, odmah iza Kine i Rumunije, što je i osnova za uspostavljanje značajnije saradnje sa velikim proizvođačima i njihovim tržištima.

– Trenutno je u svetu potražnja za suvom šljivom znatno veća od ponude, jer je u prethodnoj godini rod kod najvećih proizvođača bio niži od očekivanog. Prosečna svetska proizvodnja se kreće oko 250.000 tona, ali je ona ove godine pala na 200.000 tona, što je na neki način dobra vest za naše proizvođače i izvoznike. Srbija bi sa aktuelnom površinom od 76.000 hektara pod ovom voćkom mogla u njenom sušenom obliku da zadovolji skoro celokupnu svetsku potražnju. Međutim, kod nas se godinama u proseku osuši mali procenat od ukupnog roda, svega četiri posto plodova, a ostatak odlazi u druge oblike prerade. Ogromna količina, čak 60 do 70 posto, završava u kazanima za rakiju, što izaziva čuđenje ostalih svetskih proizvođača. Srbija se nalazi na petom mestu po proizvodnji suve šljive i imamo značajnu ulogu na međunarodnom tržištu, iako poprilično zaostajemo za ostalim proizvođačima. U protekle četiri godine proizvodnja suve šljive povećana je dva puta, zahvaljujući osnivanju Nacionalne asocijacije, kao i povećanom interesovanju voćara za podizanje novih zasada – objašnjava Jovanović.

Po njegovim rečima, Međunarodna asocijacija je osnovana 1990. godine u francuskoj pokrajini, koja predstavlja centar evropske proizvodnje ovog prerađenog voća. Srbija kao njen punopravni član može računati na brojne poslovne pogodnosti, pre svega po pitanju dinamičnije saradnje i ostvarivanja kvalitetnijih kontakata u vezi sa izvozom. Kako kaže Jovanović, time bi ova proizvodnja ponovo mogla da se vrati na vodeću poziciju i obnovi staru slavu.

Informišite se jednom nedeljno o aktuelnim vestima - prijavite se na našu mejling listu

Ostavite odgovor