Srbija po proizvodnji smrznutog voća druga u Evropi

Srbija je po proizvodnji smrznutog voća druga u Evropi, odmah iza Poljske, i to je jedini privredni sektor gde smo natprosečno razvijeni u odnosu na EU, pa bi učlanjenjem uneli u Uniju više od 2% poljoprivredno-prehrambene ekonomije, piše sajt Makroekonomija.

Evropski zavod za statistiku (Eurostat) redovno ažurira bazu podataka o proizvodnji, trgovini, količinama i vrednostima industrijske proizvodnje u zemljama članicama. Makroekonomija je sprovela istraživanje kojim je bilo obuhvaćeno je 428 proizvoda prehrambene industrije, od ukupno 4.476, a iz njega se može videti i koliko bi neki od najuspešnijih srpskih sektora povećali ukupnu proizvodnju EU da je naša zemlja članica.

Prema ovim podacima, Srbija proizvodi 34,2% ukupne količine smrznutog voća u EU, a na trećem mestu je Italija. Prema rečima stručnjaka za voćarstvo Aleksandra Leposavića, Poljska je dugi niz godina prva u ovom sektoru, u kojem dominantno učešće ima jagodasto voće i delom višnja. Vodeći dobavljači smrznutog jagodastog voća u Evropi su Poljska, Srbija, Španija, Maroko, Egipat i Ukrajina, a Srbija je u tom sektoru, kako kaže, u rangu vodećih, sa standardima u proizvodnji koji su na izuzetno visokom nivou, piše Politika.

– Sa oko 230.000 tona smrznutog jagodastog voća Poljska je 2018. godine ostvarila rekord, pri čemu je udeo jagode bio 41%, maline 23% i 21% crne ribizle koja je u petogodišnjem periodu imala najveći skok proizvodnje od čak 12%. Poljaci trećinu ovih proizvoda izvoze u Nemačku, a donedavno najbrže rastuća izvozna destinacija bila im je Belorusija. Međutim, usled pada proizvodnje Poljaci poslednjih godina takođe uvoze značajne količine smrznutog voća iz drugih zemalja, prvenstveno jagode i maline. U poslednjih deset godina uvoz im je utrostručen, pri čemu malina iz Srbije i Republike Srpske u poslednje vreme imaju prilično veliku zastupljenost – ističe Leposavić.

Prema njegovim rečima, srpski asortiman smrznutog voća uži je u odnosu na poljski i uglavnom sadrži smrznutu malinu, kupinu i nešto manje borovnicu, a i višnja ima udeo koji prilično oscilira. Oko 60% ukupnog našeg izvoza plasira se na nemačko tržište. Leposavić ocenjuje da, kada je reč o primarnoj proizvodnji, Srbija ipak prilično stagnira. Po zvaničnim podacima, u 2018. smo imali 22.654 hektara pod malinama, što je prema njegovom mišljenju upitno.

– Ako je tako, onda mi imamo izuzetno niske prinose po jedinici površine i to je ono što moramo da unapredimo, da izbegavamo greške u primarnoj proizvodnji. Za sada nam se kvalitet još ne dovodi u pitanje, ali ako se nastavi trend solidne cele maline, postoji bojazan da ponovimo iste greške iz prošlosti – upozorio je Leposavić.

Kada su u pitanju cigarete, tu Srbija stoji malo lošije, jer je proizvodnja veća u Poljskoj, Nemačkoj i Rumuniji, a i podaci za Francusku nedostaju, jer ova zemlja od 2009. ne prijavljuje nikakvu proizvodnju. Ovo važi i za još nekoliko potencijalno većih proizvođača. Takođe, u proizvodnji suncokretovog ulja Srbija je na četvrtom mestu po proizvodnji, posle Bugarske, Mađarske i Rumunije.

Informišite se jednom nedeljno o aktuelnim vestima - prijavite se na našu mejling listu

Ostavite odgovor