Sedam članica grupe osam najrazvijenijih zemalja sveta (G8) odlučile su danas da samit u junu održe u Briselu umesto u Sočiju, kako je ranije bilo planirano, potvrdio je Herman van Rompej, predsednik Evropskog saveta.
Lideri Velike Britanije, Kanade, Francuske, Nemačke, Italije, Japana i SAD sastali su se na marginama samita o nuklearnoj bezbednosti u rezidenciji holandskog premijera, a susretu su prisustvovali i najviši zvaničnici Evropske unije, Žoze Manuel Barozo i Herman van Rompej, prenosi agencija „Tanjug“.
Skup G8 u Sočiju otkazan je zbog ruske politike vezane za ukrajinsku krizu, kao i zbog pripajanja Krima Rusiji. U zajedničkom saopštenju G7 navodi se i da su članice ove grupe spremne da u slučaju zaoštravanja situacije u vezi sa krizom u Ukrajini, Rusiji uvedu dodatne sankcije.
Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je da samita G8 neće biti, kao i da taj blok neće postojati ni kao format sve dok se ne uspostavi odgovarajuća politička klima. Ona je dodala i da ne očekuje neke konkretne odluke na sastanku lidera G7, prenosi agencija „AP“.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je povodom mogućnosti da njegova zemlja bude izbačena iz G8, kako to „nije nikakva velika tragedija“.
– Ukoliko naši zapadni partneri veruju da je taj format preživeo, mi ga se nećemo držati – rekao je Lavrov novinarima u Hagu, gde su se lideri G7 sastali bez ruskog predsednika Vladimira Putina, prenosi agencija „Rojters“.
Lavrov je u Hagu imao odvojene razgovore sa američkim državnim sekretarom Džonom Kerijem i vršiocem dužnosti ministra spoljnih poslova Ukrajine Andrijem Deščicjom. Tom prilikom on je rekao da Krim „ima pravo na samoopredeljenje“ i da rusko preuzimanje tog poluostrva nije bila „zla namera“, već „da bi se zaštitili Rusi koji tamo žive već stotinama godina“.
Na sastanku sa Lavrovom Keri je izrazio ozbiljnu zabrinutost zbog gomilanja ruskih snaga na granici sa Ukrajinom i apelovao na zvaničnu Moskvu da se okrene dijalogu, saopštio je američki „Stejt dipartment“. Američki državni sekretar upozorio je da bi Rusija ukoliko nastavi da preduzima mere koje vode ka eskalaciji krize, mogla da se suoči sa dodatnim sankcijama.
Nakon pripajanja Krima Rusiji, EU i SAD uveli su sankcije jednom broju ruskih zvaničnika. Pri tom su zvaničnu Moskvu upozorili da će se suočiti sa dodatnim merama ukoliko ne promeni stav prema Krimu.
Оставите одговор