Rezultati PISA testa u Nemačkoj

Od reforme do napretka

 

1024px-PISA_2009_Reading_StatPlanet
Nakon šoka iz 2001. godine, kada je nemački sistem obrazovanja u PISA studiji dobio nisku ocenu, najnovija analiza ukazuje da su se đaci iz ove zemlje popravili, navodi Dojče vele. Na petom međunarodnom testu znanja, na kome je učestvovalo ukupno 510.000 učenika iz 65 zemalja sveta, starosti od 15 do 16 godina, nemački školarci su se našli na 16. mestu i po prvi put su u oblastima matematike, prirode i društva i čitanja pokazali nadprosečno znanje.

Ovo predstavlja veliko poboljšanje u odnosu na prethodno testiranje iz 2001. koje je pokazalo da je samo petina đaka devetog razreda osnovnog obrazovanja u Nemačkoj prošla na testu čitanja i računanja. Cela je nemačka javnost bila zatečena ovim rezultatima, nemoćna da shvati da su đaci države koja u svetu važi za zemlju pisaca i mislilaca, završili tek na 22. mestu od 32 testirane nacije. Loši rezultati na PISA testiranju pre 12 godina uslovili su hitno sprovođenje reformi u nemačkim školama, s pozitivnim ishodom.

– PISA studija je tom prilikom podstakla političku, ali i javnu svest u Nemačkoj. Još tada je ocenjeno da obrazovanje u ranom detinjstvu ima ključnu ulogu za dobre rezultate kasnije u školi – podseća Manfred Prencel, dekan Fakulteta za obrazovanje na Tehničkom univerzitetu u Minhenu i šef nacvionalnog projekta PISA 2012. „Ako govorimo o deficitima u znanju jezika,“ pojašnjava Prencel, „onda je važno da se više pažnje posveti deci imigranata. Nedostaci moraju biti prepoznati na vreme. Pri tome, uočeno je da se i edukaciji nastavnika mora posvetiti dodatna pažnja“.

Posebno uspešni na poslednjem testiranju nemački đaci bili su u matematici sa prosekom 514 poena, što je veliki uspeh u odnosu na prethodne rezultate. Ne samo da je iznad proseka, rezultat govori i o prednosti jednog „polugodišta“ u odnosu na vršnjake iz nekih drugih država. Rezultati pokazuju i da su dečaci znatno bolji u matematici, zbog čega je šefica OECD odeljenja za obrazovanje, Barbara Išinger uputila apel nemačkim političarima, nastavnicima i roditeljima. Ona se pozvala na interes nemačke konkurentnosti, naglasivši da je od interesa za sve da se uloži više napora  kako bi se probudilo interesovanje za matematiku i među devojčicama.

Međutim, deca imigranata i dalje ostvaruju lošije rezultate i za „polugodište“ zaostaju za svojim nemačkim vršnjacima. Andreas Šlajher, koordinator u Organizaciji za privrednu saradnju i razvoj, ističe da u svemu tome podjednako važnu ulogu ima nastavni kadar, a da je socijalna nepravda daleko više povezana s procenom nastavnika, nego sa realnim učinkom. Drugim rečima, mnoga deca „trpe“ lošu procenu nastavnika, samo zbog toga što imaju strano poreklo, zbog čega onda ostvaruju lošije rezultate. I na to ukazuju rezultati PISA studije, kao i na problematiku veličine odeljenja, mada je broj učenika u razredu okarakterisan kao sekundarni faktor.

Informišite se jednom nedeljno o aktuelnim vestima - prijavite se na našu mejling listu

Ostavite odgovor