Reciklažna industrija u potpunom kolapsu

Reciklažna industrija u svetu trenutno doživljava totalni kolaps izazvan drastičnim padom cene nove plastike na tržištu do kog je došlo usled niže cene nafte, koja je novu plastiku učinila jeftinijom od njene reciklirane alternative.

Budući da potrošači plastike više nemaju ekonomsku računicu da koriste skuplju recikliranu verziju, iako je tako proizvedena plastika bolja za životnu sredinu, iz Srpske asocijacije reciklera ambalažnog otpada poručuju da će teško opstati do kraja godine, ukoliko im ne pomogne država.

Prvi udar za reciklere koji je na svetskom tržištu oborio tražnju desio se usled krize izazvane virusnom pandemijom i restriktivnim merama, ali je drastičan lom usledio zbog naglog pojeftinjenja novo proizvedene plastike koji nikada do sada nije zabeležen u ovoj industriji.

Prema rečima Kristine Cvejanov iz Udruženja inženjera zaštite životne sredine, reciklažni sektor u Srbiji čeka još teža kriza nakon isteka perioda obuhvaćenog paketom državne pomoći privredi.

Ona ističe da su firme počele da se zatvaraju i da se može očekivati da će mnoge morati da smanjuju broj svojih zaposlenih, dok će pojedina sakupljačka preduzeća biti prinuđena da obustave prikupljanje plastike, prenose Večernje novosti.

Mihail Mateski, suvlasnik i direktor firme „Greentech“, koja je članica Srpske asocijacije reciklera ambalažnog otpada i jedan od dva najveća domaća reciklera PET ambalaže, potvrđuje da je u našoj zemlji kompletan sistem prikupljanja plastike i njenog otkupa doživeo kolaps. Kako kaže, tražnja za recikliranim materijalom je pala za više od 80%, a fabrika koju vodi ne radi već mesecima.

– U proseku smo izvozili 300 tona mesečno, a sada ni 10% od toga. Ovo su istorijski niske cene originalnih materijala, to je tektonski poremećaj za našu celu branšu. Nova plastika je, zbog velikog pada cene nafte, duplo jeftinija. Poslednjih godina je bila oko 1.300 do 1.400 eura po toni, sada je od 650 do 700 eura – objašnjava Mateski.

On je najavio da Asocijacija reciklera planira da se u septembru obrati državi kako bi zajednički došli do modela za prevazilaženje krize u ovoj branši. Kako kaže, Ministarstvo za zaštitu životne sredine je prva adresa na čija vrata će zakucati.

– Ne čekamo da država reši naš problem, ali moramo da nađemo model da bukvalno preživimo ovu godinu – poručio je Mateski.

Informišite se jednom nedeljno o aktuelnim vestima - prijavite se na našu mejling listu

Ostavite odgovor