Upišite se
Nemačko Srpski – Srpsko Nemački poslovni odnosi, vesti, firme, delatnosti i proizvodi vrhunskog kvaliteta

Reciklaža plastike u Nemačkoj manja od prikazane

Nemačka se ponosi svojim sistemom reciklaže, prva je u sveta u recikliranju otpada i uzor je celom svetu. Međutim, u ovoj zemlji se ne reciklira ni blizu toliko plastike koliko se prikazuje u zvaničnim statistikama.

Razdvajanje smeća je u Nemačkoj postalo opštenarodni sport, piše „Dojče vele“. Papir se baca u plave kante, organski otpad u braon, pakovanja od plastike i drugih materijala u žute, dok se staklene flaše bacaju u posebne kontejnere takođe razdvojene za braon, belo i zeleno staklo.

Kada je 1991. nemačka vlada uvela sistem reciklaže, to je bio jedinstven slučaj u svetu. Privreda se tada obavezala da prihvata plastičnu ambalažu nakon upotrebe i da je dalje prerađuje, zbog čega je industrija osnovala sopstvena postrojenja za reciklažu i sistem zvani „zelena tačka“, po kojem se prepoznaju reciklirana pakovanja.

Taj simbol sada upotrebljava i 29 evropskih zemalja, kao i Izrael i Turska, ali ni jedna od njih ne reciklira toliko otpada kao Nemačka. Svetski ekonomski forum je 2017. Nemačku proglasio za najbolju u reciklaži, ali stručnjaci smatraju da su zvanične brojke preterane i da se plastika u ovoj zemlji mnogo mane reciklira nego što se tvrdi.

U Nemačkoj se svake godine proizvede oko šest miliona tona plastičnog otpada, od čega tri miliona tona otpada na flašice za sokove i jogurte i kesice za bombone. Prema podacima Eurostata, U 2015. godini u Nemačkoj je reciklirano 48,8% plastične ambalaže. Međutim, prema navodima šefa Eurostata, Antonina Furfaria, ove se brojke baziraju na količinama sakupljenog otpada, a ne stvarno recikliranog.

Tačno je da se ne reciklira baš sve što se nađe u namenskim kontejnerima. Pogrešno odložen otpad se, takođe, računa kao recikliran, iako se na deponijama odvaja i spaljuje, a problem predstavljaju i pakovanja od više vrsta plastike, koja mašine „ne znaju“ da sortiraju. Spaljivanjem takvog otpada proizvodi se struja ili toplota, štetni gasovi se filtriraju, a nerazgradiva prašina zaostala u filterima ostaje u postrojenjima zauvek.

Od plastike pogodne za reciklažu ipak se ne može proizvesti bilo šta, jer preradom gubi na kvalitetu. Od takve plastike se prave jednostavniji proizvodi lošijeg kvaliteta, kao što su kante, saksije za cveće ili vešalice za odeću, a za proizvodnju novih pakovanja za hranu potrebni su novi materijali.

– To je loše, jer se na taj način razbacuju resursi i nanosi šteta životnoj sredini. Prava reciklaža se odnosi samo na flaše koje se vraćaju u prodavnice. One mogu ponovo da se pune 50 puta pre nego što se definitivno istope i postanu materijal za reciklažu – navodi Filip Zomer, stručnjak Nemačke organizacije za životnu sredinu.

Inače, plastika se može upotrebljavati na mnogo načina, dugo traje i jeftina je. Ovaj materijal je prvi put proizveden 1907. godine, od kada je bitno promenio društvo i navike potrošača. Plastika duže čuva namirnice, ugrađuje se u računare, četkice za zube, odeću, od nje se prave medicinski špricevi za jednokratnu upotrebu… Međutim, plastika je materijal koji se u prirodi ne razgrađuje, a preko sintetičkih tekstila i drugih materijala dospeva u mora, pijaću vodu i ljudski lanac ishrane.

Podaci fondacije Elen Mekartur pokazuju da svake godine u morima završi oko osam miliona tona plastike. Ukoliko se do 2050. nastavi sa ovolikom proizvodnjom nereciklirane plastike, u moru će biti više plastike nego ribe, zbog čega su i Ujedinjene nacije pozvale svet u brobu protiv plastičnog otpada. U evropskom zakonodavstvu trenutno je u toku proces ozakonjenja zabrane korišćenja posuđa od plastike za jednokratnu upotrebu, poput slamčica za piće, štapića za uši i držača za balone. Takođe, trgovci eksperimentišu sa laserskim etiketama na voću i povrću, pa ukoliko se pokažu kao dobre, i tu će prestati upotreba plastičnih pakovanja.

Ipak, plastična pakovanja se i dalje najviše traže. Nemačka godišnje proizvede 38 kilograma takvog otpada po glavi stanovnika, prosek u EU iznosi 32 kilograma, a na prvom mestu je Irska sa 58 kilograma. U poslednjih deset godina količina plastičnog otpada se povećala za 13%, a trend je takav i u čitavom svetu.

Po mišljenju stručnjaka, rešenje problema mogla bi biti takozvana cirkularna privreda, sa ciljem da se proizvodi što manje otpada, a da se sva pakovanja mogu upotrebljavati više puta, poput flaša, što bi i štedelo resurse. Ukoliko se nastavi sa proizvodnjom plastičnog otpada kao do sada, industrija plastike će do 2050. godine uzurpirati 20% svetske proizvodnje nafte i biće odgovorna za 15% ukupnog fabričkog ugljen-dioksida ispuštenog u atmosferu.

I pored svih ovih ideja, neophodno je i aktiviranje samih potrošača. Sortiranje smeća je i dalje od velike važnosti, baš kao i svest o tome da se sortiranjem bitno doprinosi očuvanju životne sredine, poručuju iz nemačkog medijskog servisa.

Informišite se jednom nedeljno o aktuelnim vestima - prijavite se na našu mejling listu

Ostavite odgovor

Najnoviji članci

Kategorije

Blog

Arhiva članaka

Sign up for Made in Germany RS - Newsletter

* = required field