Upišite se
Nemačko Srpski – Srpsko Nemački poslovni odnosi, vesti, firme, delatnosti i proizvodi vrhunskog kvaliteta

„Rad na lizing“ ili robovlasništvo?

handshake isolated on business background

Procena kaže da oko 50.000 ljudi u Srbiji radi na lizing, na šta sindikati tvrde da su ovako angažovani ranici uskraćeni za mnoga prava i da se radi o povratku u robovlasništvo.

Iznajmljivanje radnika, odnosno rad „na lizing“, postaje sve češća praksa zapošljavanja u Srbiji, a radi se o tome da radnika zapošljava neka agencija, a ne firma u kojoj zapravo provodi svoj radni dan, piše „Politika“.
Sa takvom agencijom radnik najčešće ima ugovor na određeno vreme od šest meseci ili godinu dana. Agencija mu isplaćuje platu, poreze, doprinose, overava zdravstvenu knjižicu dok ga iznajmljuje nekoj firmi, onoliko dugo kolika je potreba za takvim radnikom. Rad agencije naplaćuje se provizijom.

Nema oglasa za posao

U oglasniku „Infostud“ koji na svom internet portalu uvek ima veliki broj oglasa za posao, kažu da do sada nisu imali oglase za radnike na lizing. U kompaniji smatraju da je razlog verovatno taj što poslodavci direktno komuniciraju sa agencijama za zapošljavanje.
– Može se zaključiti da iznajmljivanje radne snage može biti primamljivo kompanijama zbog uštede, a oni koji se zaposle na ovaj način moraće da računaju da će im zarade biti manje nego da su u stalnom radnom odnosu – mišljenje je Elene Erdeljanović iz „Infostuda“.

Legalno i potrebno

Ne zna se tačno koliko ljudi u Srbiji radi na lizing, ali po procenama sindikata i udruženja poslodavaca ima ih oko 50.000. Sindikalci smatraju da je ovakav radni odnos povratak u robovlasništvo, jer degradira sva stečena prava radnika. Sa druge strane poslodavci o ovome nerado govore, ali kažu da ne rade ništa nelegalno, jer koriste mogućnost koja im se pruža, kao što je koriste mnoge srpske firme, među kojima su i najveće telekomunikacione i energetske kompanije.
U jednoj od najvećih agencija koje se bave ovim poslom „Adeko“, kažu da je „ovakav način zapošljavanja pozitivno uticao na funkcionisanje tržišta rada, a samim tim i na povećanje konkurentnosti čitave ekonomije zemalja u kojima se primenjuje“.
– Prava zaposlenih u ugovoru su jasno i precizno definisana, a radnici imaju potpuno ista prava i obaveze kao i kandidati koji se zapošljavaju direktno u preduzeću. Ta prava definisana su ugovorom o radu, a odnose se na zaradu, radno vreme, socijalnu zaštitu, bezbednost i zdravlje na radu, materinsku zaštitu i slobodu udruživanja i kolektivnog pregovaranja. U potpunosti podržavamo napore Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike da se novim zakonom o radu ova oblast dodatno uredi – kaže za „Politiku“ Marko Kolenc, menadžer u ovoj agenciji.

Srediti norme!

Zapošljavanje na lizing nije protivzakonito. U skladu je sa 2013. godine usvojenim „Zakonom o potvrđivanju konvencije Međunarodne organizacije rada o privatnim agencijama za zapošljavanje“. Međutim, ova oblast u srpskom zakonu nije dovoljno uređena. Ovim pitanjem trebalo je da se pozabavi „Zakon o radu“, ali je nacrt novog Zakona povučen uoči parlamentarnih izbora.
Tamara Borovčanin, analitičar USAID projekta za bolje uslove poslovanja, kaže da je najvažnije obezbediti da radnici primaju približno istu platu kao i njihove kolege, zaposlene za stalno kod poslodavca. Kako smatra, najvažnije je da radnici imaju isti stepen bezbednosti i zaštite zdravlja na radnom mestu.
– Da bi se zloupotrebe svele na minimum, potrebno je regulisati status agencija, sporazum o ustupanju radnika, odnos između agencije i korisnika, ugovor zaposlenog i agencije, obaveze agencije prema ustupljenom radniku i obaveze korisnika – objašnjava Borovčaninova, i procenjuje da će radnici preko agencija za privremeno zapošljavanje i dalje često biti uskraćeni svoja prava, sve dok se ovakav način zapošljavanja ne uredi zakonom.

Gde je stalan posao?

Ovakav model zapošljavanja na Zapadu postoji oko dvadeset godina, ali u ekonomski razvijenim zemljama stopa nezaposlenih je mala, a lizing radnika nije tako uočljiva pojava kao kod nas. Sindikalci smatraju da u situaciji kada je 25 posto građana Srbije bez posla, postoji opasnost da poslodavci usvoje ovu zakonsku mogućnost, pa da umesto presedana, lizing postane pravilo pri zapošljavanju. Računica poslodavaca je jasna, jer je jeftinije platiti proviziju agenciji, nego imati troškove kao što su plaćanje bolovanja, odmora, otpremnine u slučaju otkaza i slično.
Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, poziva državu da konačno kaže šta želi da učini sa fenomenom iznajmljivanja radnika na lizing.
– Bez stalnog posla ljudi nemaju budućnost. Država treba da kaže da je to nedopustivo i da zabrani rad takvih agencija, ili da ih ubaci u Zakon o radu i postavi neka pravila. Trenutna situacija je najgora, jer te agencije postoje, rade potpuno legalno, a radnike u njima niko ne štiti. Često su prijavljeni na minimalne zarade dok agencija dobija od firme koja ih iznajmljuje znatno veće iznose – naglašava Ranka Savić.

Informišite se jednom nedeljno o aktuelnim vestima - prijavite se na našu mejling listu

Ostavite odgovor

Najnoviji članci

Kategorije

Blog

Arhiva članaka

Sign up for Made in Germany RS - Newsletter

* = required field