Poziv Srbiji da preispita ulaganja u sektor uglja

Energetska zajednica (EZ) je uputila pozv svojim članicama, među kojima je i Srbija, da preispitaju koliko su njihove mere državne pomoći sektoru uglja u skladu sa pravilima Evropske unije (EU), prenosi Euraktiv Srbija.

U saopštenju EZ podseća da je u decembru objavila studiju o državnim subvencijama za sektor uglja u Srbiji, Bosni i Hercegovini, na Kosovu, u Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Ukrajini u 2018. i 2019. godini i da je ustanovljno postojanje direktnih ili prikrivenih subvencija koje su vlade navedenih zemalja kanalisale u sektor uglja.

Stoga je sekretarijat EZ uputio zemaljama članicama pismo u kojem ih ohrabruje da dodatno prouče kompatibilnost tih mera sa pravnim tekovinama o državnoj pomoći EU. U pismu se podseća da su, prema Ugovoru EZ, potpisnice u obavezi da zabrane bilo kakva državna pomoć koja preti da naruši konkurenciju i prekograničnu trgovinu energijom favorizujući određene projekte ili izvore energije. Zbog toga je kontrola državne pomoći od ključne važnosti za uspostavljanje regionalnog tržišta energije, poručuju iz EZ i ocenjuju da je sistem državne pomoći u zemljama članicama EZ decentralizovan zbog čega nije efikasan kao takav sistem u EU.

U saopštenju se navodi da su se članice EZ puno puta obavezale da će u potpunosti sprovesti pravne tekovine EU o državnoj pomoći elektranama na ugalj, a to je dogovoreno i na Ministarskom savetu 17. decembra 2020. Međutim, u studiji s početka decembra, EZ navodi da je šest zemalja članica tokom 2018. i 2019. godine izdvojilo za ugalj više od 900 miliona eura državnih subvencija, a pomoć su često dobijale neprofitabilne i neefikasne termoelektrane i rudnici uglja.

Analiza je pokazala da su članice EZ od 2015. do 2019. godine subvencionisale sektor uglja sa više od dve milijarde eura, a značajnu pomoć je dobio i u vidu garancija za državne zajmove koji su samo u 2019. dostigli 2 milijarde eura. Tokom 2018. i 2019. subvencije su bile najveće u Ukrajini (751,52 miliona eura), Srbiji (88,76) i Bosni i Hercegovini (42,91), za kojima su Kosovo (12,7), Severna Makedonija (3,83) i Crna Gora (1,14 miliona eura).

U godišnjem izveštaju o implementaciji 2020, objavljenom krajem novembra, EZ je ocenila da su zemlje članice ostvarile napredak u tržišno orijentisanim i održivim energetskim reformama, uprkos krizi izazvanoj pandemijom korona virusa. Konstatovano je da Crna Gora i dalje predvodi sa energetskom tranzicijom, a da se Ukrajina probila na drugo mesto preskočivši Severnu Makedoniju i Srbiju.

Energetska zajednica je organ preko kog Evropska unija proširuje svoju eneregtsku politiku na zemlje kandidate i potencijalne kandidate za članstvo u Uniji. Članice EZ su Evropska unija, zemlje Zapadnog Balkana, Ukrajina, Moldavija i Gruzija, a posmatrači su Turska, Jermenija i Norveška.

Informišite se jednom nedeljno o aktuelnim vestima - prijavite se na našu mejling listu

Ostavite odgovor