Podivljala priroda nas upućuje na saradnju

made-in-germany-rs-nevreme

Prema podacima Ujedinjenih nacija, globalni ekonomski gubici zbog prirodnih katastrofa samo od početka veka premašili su 2.500 milijardi dolara.

Klimatske nepogode najteže pogađaju slabije razvijene zemlje, jer unazađuju njihove ekonomije, vraćajući ih godinama, pa i decenijama unazad. Nažalost, na ovom spisku UN našla se i Srbija, koja će se u predstojećim mesecima boriti da sanira štetu od katastrofalnih majskih poplava, tešku više od milijardu eura. Slična je situacija i u Hrvatskoj, dok vlasti u Bosni i Hercegovini već govore kako je u pitanju razaranje koje se po svom obimu može meriti sa onim iz rata, piše novosadski „Dnevnik“.

Po rečima prof. dr Ljube Jurčića, predsednika hrvatskog „Društva ekonomista“ i svojevremeno kandidata za premijera te zemlje, poslednje poplave koje su zahvatile region pokazale su da prirodne katastrofe ne poznaju državne granice, te da se zbog toga i na njihovoj prevenciji, kao i potom na sanaciji ekonomskih i svih drugih posledica, mora međudržavno sarađivati.

– Ni smanjenje rizika od prirodnih katastrofa, ni otklanjanje pričinjenih šteta ne može se posmatrati kao samo i isključivo zadatak jedne ekonomije, jedne zemlje ili njene vlade. Recimo, ako samo u jednoj od naših država kroz koje prolazi reka Sava, njen sliv ne bude uređen, posledice će osećati svi. Uostalom, i pokazalo se da ako ljudi i nisu svesni potrebe, pa i obaveze da sarađuju, onda ih priroda na to upozori.

Skandinavski model nam pokazuje kako je nekoliko država odlučilo da kroz jaču privrednu i političku saradnju iskoristi sve prednosti činjenice da su geografski, ali i po mnogim drugim parametrima, upućeni jedni na druge. Taj pristup bi bez većih problema mogao da bude primenjen i na Balkanu, naravno pod uslovom da se istorija prepusti istoričarima, a prioritet dobiju pogled u budućnost i razmišljanje kako do boljeg i kvalitetnijeg života. I ono što su naše različitosti ne treba da bude izvor negativnih kretanja, već ih valja pretvoriti u nešto pozitivno. Jednostavno, nužan nam je, pogotovo u ovakvim situacijama, sinergijski efekat. Zajednička nesreća koja nas je snašla može biti okidač koji će nas naterati da razmišljamo u tom pravcu – objašnjava hrvatski ekonomista.

Kako naglašva Jurčić, jedna od okosnica politike Evropske unije je prekogranična saradnja, a novac iz kase EU lakše se dobije ako projekat obuhvata više država.

Informišite se jednom nedeljno o aktuelnim vestima - prijavite se na našu mejling listu

Ostavite odgovor