Upišite se
Nemačko Srpski – Srpsko Nemački poslovni odnosi, vesti, firme, delatnosti i proizvodi vrhunskog kvaliteta

Pad cene nafte – ekonomija ili geopolitika

made-in-germany-rs-nafta

Poslednjih nekoliko meseci cena nafte je u padu, što pre svega šteti Rusiji, Iranu i Venecueli. U vezi ove promene svuda se naširoko polemiše i spekuliše, a pri tome se najviše pominju Saudijska Arabija i SAD.

Nafta je strateška sirovina zbog koje se vode ratovi i ruše vlade. Ona predstavlja bazu svetske ekonomije, čija cena može da uspori ili ubrza privredne konjukture, jer je vrlo osetljiva na sve vrste ekonomskih poremećaja, piše „Dojče vele“.

Poslednjih meseci cena nafte je pala za više od 20 procenata, uprkos teškim krizama u nekim zemljama koje spadaju u vodeće proizvođače ovog energenta. Rusija je u krizi oko Ukrajine, u Iraku je rat protiv radikalnih islamista „Islamske države“, dok se u Nigeriji bore sa epidemijom ebole.

Aktuelni pad cena nafte Robert Bardžis, glavni ekonomista za tržišta u razvoju u „DBR“ (Deutsche Bank Research) u Londonu, objašnjava klasičnim kategorijama ponude i potražnje. Po njegovom mišljenju dva su faktora od presudnog značaja: zabrinutost za ekonomski razvoj u Evropi i nekim zemljama u razvoju, i velika ponuda nafte na tržištu, uglavnom zbog masovne proizvodnje ovog goriva iz škriljaca u Sjedinjenim Državama.

Sredinom oktobra „DBR“ je objavio studiju o posledicama niskih cena nafte na zemlje koje su najveći proizvođači nafte. Takođe, ekonomisti su istraživali i koja cena nafte je potrebna tim zemljama da bi finansirali svoje budžete.

Prihodima od izvoza energenata Rusija finansira najmanje 45 posto svog budžeta, pri čemu je cena gasa povezana sa cenom nafte. Po podacima „DBR-a“, Rusiji je potrebna cene nafte od oko 100 dolara po barelu da bi izbalansirala svoj budžet. Sada je cena nafte znatno niža i iznosi oko 85 dolara po barelu. Analitičar nemačkog društva za spoljnu politiku (DGAP) Stefan Majster smatra da to ima ozbiljne posledice i kaže da je „ruski budžet ugrožen, jer nije dovoljno finansiran, uzmu li se u obzir i sankcije Zapada, kao i stagnacija privrede u toj zemlji. Po njegovom mišljenju uticaj niske cene nafte za Rusiju je znatno bolniji od sankcija Zapada.

Pobornici teorija ekonomskih zavera navode da Rusija dobro pamti osamdesete godine, kada je cena nafte bila toliko niska da je to bio jedan od razloga za raspad Sovjetskog Saveza, na šta je nedavno podsetio Nikolaj Patrušev, sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost Rusije u intervjuu za provladin list „Ruskaja gazeta“. On je ustvrdio kako su Sjedinjene Države pre tri decenije izazvale pad cena nafte da bi Sovjetski Savez dovele do bankrota.

Izveštaj ruskog Instituta za strateške studije „RIP“, takođe objavljen sredinom oktobra, navodi da je trenutni pad cena nafte plod sporazuma između SAD i Saudijske Arabije. Ova arapska zemlja za sada nije pokazala nikakvu nameru da stabilizuje cenu nafte tako što bi, uobičajeno, smanjila svoju proizvodnju, nego ju je u septembru čak malo i podigla. Sem toga, Arabija je i odbila zahtev Venecuele za održavanjem vanrednog sastanka OPEK-a, Organizacije zemalja izvoznica nafte, pa će redovan sastanak biti održan krajem novembra, kada će se i razgovarati o prezasićenosti globalnog tržišta naftom. Međutim, Saudijskoj Arabiji je za uravnoteženi budžet potrebna cena od oko 99 dolara po barelu, mada je tokom proteklih godina sa visokom cenom nafte ova zemlja sakupila oko 450 milijardi dolara rezervi.

Kirsten Vestfal iz berlinske fondacije „Nauka i politika“ u intervjuu za „Dojče vele“ objašnjava da je situacija u Iranu drugačija, jer je u borbi za uticaj na Bliskom istoku Teheranu očajnički potreban prihod od nafte. Ta je zemlja je od 2011. godine, zbog sankcija Zapada izgubila više od polovine svojih prihoda od „crnog zlata“, a da bi pokrila svoj budžet, potrebna joj je cene nafte od najmanje 125 dolara po barelu. Iranski ministar za naftu Bijaa Zanganeh smatra da je za trenutni pad cena direktno odgovorna Saudijska Arabija, zbog čega je Iran snizio cenu svoje nafte na saudijski nivo. Vestfal smatra da pretpostavka da su Saudijska Arabija i SAD povećale proizvodnju nafte kako bi izvršile ekonomski pritisak na Rusiju i Iran predstavlja spekulaciju, mada priznaje da se njihovi interesi podudaraju.

U celoj ovoj situaciji i Venecuela se našla pod veoma velikim pritiskom, jer joj potrebna cena od čak 162 dolara po barelu da bi izbalansirala svoj budžet.

U celoj ovoj ujdurmi ne smemo zaboraviti ni proizvođače nafte u Sjedinjenim Američkim Državama, čija isplativost posla takođe zavisi od svetske cene nafte.

Informišite se jednom nedeljno o aktuelnim vestima - prijavite se na našu mejling listu

Ostavite odgovor

Najnoviji članci

Kategorije

Blog

Arhiva članaka

Sign up for Made in Germany RS - Newsletter

* = required field