Nove kočnice za gasovod Severni tok 2

Samo što je Danska dala dozvolu za izgradnju “Severnog toka 2″ preko njenog dela baltičkog mora, Ruski gasovod se suočava sa novom preprekom, jer nemački parlament nije doneo zakon kojim bi se ograničila gasna direktiva Evropske unije, javlja agencija RIA.

Naime, Treći energetski paket EU i gasna direktiva unutar njega nalažu da operater bilo kog međunarodnog gasovoda u Evropi treba da polovinu njegovog kapaciteta rezerviše i za druge dobavljače, a ne samo za glavnog dobavljača. Ta se direktiva izvorno odnosila na kopnene gasovode, ali je u maju ove godine proširena i na podmorske, što znači da bi polovina kapaciteta Severnog toka 2 trebalo da bude dostupna i drugim dobavljačima, pored ruskog Gasproma.

„Zvaničnici EU zagovaraju diverzifikaciju i energetsku sigurnost. To je razumljivo, ali činjenica je da Severni tok 2 direktno povezuje Lenjingradski region u Rusiji sa nemačkim Grajfsvaldom i nikakvi dopunski priključci nisu planirani, kao i to da ni jedna baltička zemlja ne može da računa na proizvodnju gasa koja bi bila dovoljna za ozbiljniji izvoz u Zapadnu Evropu“, navodi se u komentaru agencije RIA, u kom se dodaje da “bi rezervacija polovine kapaciteta za alternativne dobavljače značila za investitore uzaludno potrošenih pet milijardi eura, a za evropske potrošače nestašicu gasa”.

U članku piše da su Nemci toga svesni, zbog čega su poslanici Bundestaga predložili zakon o izuzimanju stranih gasovoda iz zahteva Trećeg energetskog paketa, ukoliko su finansirani pre 23. maja ove godine, kao i da se njihova prva tačka povezivanja sa zajedničkom evropskom mrežom nalazi u Nemačkoj, zbog čega nema pretnje od konkurencije i sigurnosti u EU. Severni tok 2 potpuno ispunjava te uslove, jer su evropski investitori: OMV, Vinteršel, Šel, Uniper i Anži, izdvojili novac za projekat puno pre maja 2019. Međutim, u Bundestagu nije bilo dovoljno glasova, a druga rasprava je odložena na neodređeno vreme.

Ruska agencija smatra da je Nemačka odložila ovaj zakon ne želeći sukob sa Evropskom komisijom (EK), koja je na strani Poljske i Ukrajine, jer je Kijev uoči glasanja u nemačkom parlamentu upozorio da će se u slučaju prihvatanja izuzetka Severnog toka 2 od Trećeg energetskog paketa žaliti sudu EU. Ukrajinske pretnje Rusi objašnjavaju strahom od gubitka tranzitnih prihoda, jer će Severni tok i Turski tok omogućiti Rusiji da izvoz gasa u Evropu ne mora da obavlja preko ukrajinskog gasovoda. Što se tiče Poljske, ona bi sa izgradnjom Severnog toka 2 takođe izgubila deo tranzita, ali je za razliku od Ukrajine punopravna članica EU, pa ima znatan uticaj u Briselu, dodaje se u tesktu.

Budući da Moskva shvata da Berlin ne želi direktnu konfrontaciju sa Briselom, u Gaspromu su pripremili rezervni plan koja svima čuva obraz, a ostvaruje cilj, navodi RIA pozivajući se na nemački list Handelsblat koji je objavio da je Gasprom osnovao kompaniju koja će postati operater 12 nautičkih milja dugog dela Severnog toka 2 koji prolazi kroz nemačke teritorijalne vode i spada pod direktivu EU o gasu, dok ostatak trase prolazi kroz međunarodne vode za koje ne važe zakoni EU. Kao rezultat toga, piše RIA, ispoštovala bi se direktiva o obaveznom razdvajanju funkcija između snabdevača i transportnog sistema pa bi Severni tok 2 mogao da radi punim kapacitetom.

Informišite se jednom nedeljno o aktuelnim vestima - prijavite se na našu mejling listu

Ostavite odgovor