Nemci traže u Srbiji partnere za energetsku obnovu zgrada

Devet nemačkih građevinskih kompanija, učesnica upravo održane konferencije pod nazivom „Energetska efikasnost u zgradama“, traže u Srbiji partnere iz oblasti energetski efikasne gradnje, kaže Sebastian Ulm iz nemačkog Ministarstva za ekonomiju i energetiku.

Na konferenciji, koju je organizovala Nemačko-srpska privredna komora (AHK) pod pokroviteljstvom Ministarstva za ekonomiju i energetiku SR Nemačke, moglo se čuti da bi obnova starih zgrada dovela do znatne uštede, budući da zgrade u Srbiji, sa 46% potrošnje, predstavljaju najveće potrošače energije.

– Energetska tranzicija u Nemačkoj se sprovodi kroz tri mere: efikasnost, korišćenje obnovljivih izvora energije i povezivanje sektora. Obnovljivi izvori energije su u Nemačkoj u 2017. godini proizvodili jedan od tri kilovat-sata struje, dok je primarna potrošnja struje u zgradarstvu pala od 2008. za 16% – rekao je Ulm, a prenosi eKapija.

Prema rečima Bojana Predojevića, potpredsednika Nemačko-srpske privredne komore (AHK), u diskusijama na temu koji je izvor energije najbolji, akcenat je na obnovljivim izvorima, iako je od svih izvora energije najbolja štednja.

– U zgradarstvu, saobraćaju i industriji se godišnje u proseku može uštedeti 100 eura po glavi stanovnika, što bi značilo da je u EU na 500 miliona stanovnika potencijal uštede 50 milijardi eura svake godine, a u Srbiji 700 miliona eura. U Srbiji se za zagrevanje nekih objekata troši do pet puta više energije po meru kvadratnom nego u zemljama EU. Stoga se u današnjem društvu kreirao izraz „energetsko siromaštvo“, vezan za određene slojeve stanovništva koji troše više novca na energiju nego drugi – ukazao je Predojević i dodao da energetska efikasnost zgrada dobija na značaju u Srbiji.

On je podsetio da svi objekti sa čijom se rekonstrukcijom ili izgradnjom krenulo posle 30. septembra 2012. moraju po zakonu posedovati energetski pasoš koji pokazuje kvalitet zgrade, komfor, potrošnju energije i buduće režijske troškove. Kako je naveo, napalata grejanja po utoršku novogradnje je postala obavezna u Srbiji, a prema podacima Ministarstva za energetiku, čak 90% zgrada ima tehničke uslove da pređe na naplatu po potrošnji i samo je potrebno pronaći način da stambene jedinice pređu na taj vid grejanja.

– U prvom kvaralu 2019. vrednost izvedenih građevinskih radova je porasla za 21,6% u odnosu na isti period prošle godine, dok je broj izdatih građevinskih dozvola u martu povećan za 1,1% u odnosu na isti mesec prošle godine i iznosi 1.502 dozvole – naveo je Predojević.

Prema rečima Dušana Ignjatovića sa Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, situacija u Srbiji sa energetski efikasnom gradnjom nije drastično drugačija nego u zemljama EU, ali se mahom zasniva na privatnoj inicijativi.

– Individualne zgrade su često skupe za obnovu, a za javne nema modela. Stoga je Arhitektonski fakultet u saradnji sa Univerzitetom i GIZ-om sproveo projekat Energetska efikasnost u javnim zgradama, u kojem je fokus na primeni tipologije stambenih i školskih objekata u procesu obnove zgrada. Pored toga, GIZ razvio i softver za proračun enegretske efikasnosti u zgradama – kaže Ignjatović.

Predstavnik Nemačke agencije za energetiku (dena), Christian Mueller, je rekao da je cij Nemačke da do 2050. godine postane klimatski neutralna, odnosno da troši 80% manje primarne energije.

– Do 2050. godine u Nemačkoj je potrebno da se sanira 11 miliona zgrada. Tehnička rešenja postoje, sada treba prevazići nedostatke kao što su nedostatak stručne radne snage i realtivno skupa sanacija koja dugo traje. Cilj energetski efikasne gradnje da zgrada proizvodi toliko energije koliko i troši – istakao je Mueller.

Na konferenciji su svoja iskustva izneli i Cleo Schmid iz kompanije Fichtner GmbH, Marc Bollmann iz komanije getAir GmbH, Guenter Klee, rukovodeći akcionar LED-Light Germany GmbH, Peter Gmeiner iz kompanije Lehmorange-emma Gmeiner, Andreas Lehmann iz LUNOS Luftungstechnik GmbH, Wolfgang Bonder, direktor Material Innovative Gesellschaft GmbH, Oto Pravida, direktor Pravida Bau GmbH, kao i predstavnici projektnog tima GIZ Srbija.

Informišite se jednom nedeljno o aktuelnim vestima - prijavite se na našu mejling listu

Ostavite odgovor