Nemci ponovo šalju osiromašeni uranijum u Rusiju

Nemački ekološki aktivisti slučajno su otkrili da se osiromašeni uranijum iz Nemačke šalje na preradu u Rusiju, što nije bila praksa poslednjih 10 godina, tokom kojih je uranijum slat u Francusku, javlja Dojče vele.

Odbornik Zelene alternativne liste u Gronauu Udo Buholc se u avgustu obratio pismom Ministarstvu za zaštitu životne sredine Severne Rajne-Vestfalije, u kojem je postavio pitanja o pogonu za obradu uranijuma firme Urenko iz Gronaua. Sredinom septembra je dobio odgovor da je u specijalnom vozu koji je napustio tu fabriku krajem jula bilo 600 tona osiromašenog uranijuma koji je poslat „na preradu” u Rusiju. Odgovor je iznenadio Buholca, jer takvih pošiljki za Rusiju odavno nije bilo, kao što ništa nije ni bilo javno objavljeno o ovom slučaju.

Pored nemačkih firmi, u vlasništvu Urenka, koji od 1985. godine u Gronauu ima pogon za preradu uranijuma, učestvuju i britanske i holandske kompanije, koje na toj lokaciji drže osiromašeni uranijum u kontejnerima pod vedrim nebom. Od sredine devedesetih, pa sve do 2010. godine uranijum je prerađivala Rusija, u koju je, prema proceni Buholca, transportovano oko 30.000 tona radioaktivnog materijala, u fabrike na Uralu i u Sibiru. Osiromašeni uranijum, nastao tokom rada nuklearnih elektrana, industrija ne smatra za „atomski otpad”, već za „sekundarnu sirovinu” koja se a nakon obrade ponovo šalje u Nemačku, potvrdio portparol Rosatoma za ruski RBC.

Ministarstvo privrede Severen Rajne-Vestfalije se ovim povodom nije oglašavalo.

Protivnici nuklearki u Nemačkoj godinama su protestovali zbog prerade uranijuma u Rusiji, pre svega zbog rizika tokom transporta, jer ovaj materijal kad se zagreje prelazi u gasovito stanje, a u dodiru sa vodom stvara otrovnu fluorovodoničnu kiselinu. Kritika se odnosila i na skladištenje većine uranijuma u Rusiji, jer se samo njegov mali deo posle prerade vraća u Nemačku, dok ostatak ostaje u Rusiji kao nuklearni otpad.

– Istina je da Urenkov uranijum ostaje na zemljištu ruskih firmi, uz gotovo milion tona atomskog otpada iz ruske proizvodnje. Iskustvo pokazuje da više od 90 posto uranijuma ostaje u Rusiji, a s obzirom na to da je u Rusiji zabranjen uvoz nuklearnog otpada, oni ga nazivaju „strateški materijal” – kaže za Dojče vele Aleksandra Koroljeva, osnivač i rukovodilac ruske ekološke organizacije Ekodifens, koja se takođe protiivi takvoj vrsti transporta.

Informišite se jednom nedeljno o aktuelnim vestima - prijavite se na našu mejling listu

Ostavite odgovor