Nemci napravili efikasan lek protiv korona virusa

Nemačka biofarmaceutska kompanija Formikon (Formycon) napravila je lek protiv korona virusa i sada pokušava da dobije brzo odobrenje za njegovo korišćenje u hitnim slučajevima. Ipak, to će verovatno biti tek za godinu dana, piše Dojče vele.

Nemački institut Robert Koh je u sredu prijavio rekordan broj od 590 smrtnih slučajeva u jednom danu, a od posledica virusne infekcije do sada je u ovoj zemlji umrlo više od 20.000 ljudi. Budući da se sada najviše govori o vakcini, sve je iznenadila vest da je bavarska kompanija Formikon razvila blokator koron virusa pod nazivom FIB207, koji potpuno može da spreči da se ćelija zarazi.

– SARS-CoV-2 i drugi koronavirusi kao glavnu tačku ulaska u ljudske ćelije koriste ACE2 receptor na njenoj površini, a upravo se tu aktivira Formikonov fuzijski protein za antitela, koji se efikasno vezuje za SARS koronaviruse – objasnio je šef Formikona Karsten Brokmajer u intervjuu za nemački javni servis tagesschau.de i poručio da će i teško oboleli pacijenti, koji su u bolnici, sada imati mogućnost lečenja od Kovida-19.

Prema rečima analitičara Dejmijena Čoplejna, ovakva „izvrsna zaštita“ putem aktivnog sastojka, čak i zaštita od virusnih mutacija, trenutno ne postoji ni kod vakcina niti kod drugih terapijskih antitela u razvoju. Naime, antivirusni lekovi poput Remdesivira, u koji su u početku polagane velike nade, pokazali su se uglavnom neefikasnim, dok se kokteli protiv antitela, američkih kompanija Regeneron i Eli Lilly odobravaju samo pacijentima u ranoj fazi bolesti.

– Mala mutacija virusa je dovoljna da ove koktele antitela učine neefikasnim. S druge strane, mi blokiramo ulaznu kapiju koju virus koristi za prodiranje u ćelije, što nudi maksimalnu zaštitu od mutacija. Na taj način sprečavamo i buduće epidemije koronavirusa – istakao je direktor Formikona za tagesschau.de.

Svetske naučnike brine ideja da bi SARS-CoV-2 mogao da mutira i postane otporan na vakcine i lekove. Međitim, istraživači pretpostavljaju da bi se u slučaju mutacije virusa, iRNK vakcine, kao št je ona Bajontekova, vrlo brzo mogle prilagoditi, jer su zasnovane na principu kockica za slaganje. Ipak, svaka se promena na takvoj vakcini mora ponovo klinički ispitati, kaže virolog Kristijan Drosten.

Brokmajer najavljuje da bi prvi razgovori sa Evropskom agencijom za lekove EMA i američkim organom za odobrenje lekova FDA trebalo da se održe početkom sledeće godine, kao i da se hitnom odobrenju leka nada početkom 2022. godine.

Informišite se jednom nedeljno o aktuelnim vestima - prijavite se na našu mejling listu

Ostavite odgovor