Nemački koncept urbanog baštovanstva!

U svetu se sve više mladih ljudi posvećuje baštovanstvu, a Nemačka je jedan od najboljih primera za to, budući da je u toj zemlji još u 19 veku zaživeo koncept urbanih bašti, sa idejom da se napušteno zemljište ustupi nekome na obradu, čime se ostvaruje višestruka ekološka, ekonomska, edukativna i sociološka korist.

Način funkcionisanja takvog sistema nije previše komplikovan, jer grad ili privatnici nude parcele na obradu građanima koji na njima uzgajaju šta žele i na taj način proizvode zdravu hranu za sopstvene potrebe. Širenje ovog trenda u obzir uzima i zelene površine na malo verovatnim mestima, kao što su parkirališta, kontejneri i krovovi visokih zgrada.

U Nemačkoj su takve bašte poznate kao mali vrtovi, kleingarten, ili shrebergarten, po lajpciškom lekaru i profesoru Danielu Gotlobu Moricu Šreberu koji se bavio zdravljem dece u industrijskim regionima. On je smatrao da deca treba što više da borave napolju, kako bi se negativni efekti takvog okruženja eliminisali, piše WEF.

U nemačkim gradovima ovakvi vrtovi su se pojavili upravo tokom industrijske revolucije, a cilj im je bio da obezbede svež vazduh i hranu za siromašne. Ovakva slika nas očigledno čeka i u budućnosti, s obzirom na predviđanja naučnika da će do 2050. godine 68% čovečanstva živeti u urbanim sredinama, tako da će urbane bašte postati veoma važne za gradske uslove života.

Danas se gradovi širom sveta pretvaraju u čiste i zelene oaze, a popularnosti baštovanstva doprineo je i rast veganstva, zabrinutost zbog preterane upotrebe pesticida i drugih hemikalija u ishrani, kao i formiranje svesti o ugrožavanju životne sredine. Sem toga, baštovanstvo je dobro i za fizičko i mentalno zdravlje.

Urbane bašte sve su popularnije u svetskim metropolama i Nemačka u tome nije jedinstvena, mada u takvom životnom stilu ipak prednjači Berlin, gde trenutno oko 12.000 ljudi čeka da dobije zemljište za baštu. Ekološka svest je na visokom nivou i u Singapuru, gde građani gaje povrće na prozorima i terasama nebodera, ali i u stanovima. Na ulicama Sidneja se u žardinjerama mogu videti ljute papričice, čime se iskazuje posvećenost takvom životnom stilu.

Što se tiče regiona Balkana, urbanih bašti ima u Zagrebu, gde je građanska inicijativa “Parkticipacija” započela sa formiranjem zajedničkih gradskih vrtova. Ovakvih bašti ima i u Banjaluci, a u Srbiji su poznati Centar za gradske bašte i agrokulturu “Zdravac” i baštenska zajednica “Baštalište” u Slancima.

Informišite se jednom nedeljno o aktuelnim vestima - prijavite se na našu mejling listu

Ostavite odgovor