Nemački ambasador o sivoj ekonomiji u Srbiji

nemacka i srpska zastava

Ambasador Nemačke u Srbiji Tomas Šib je poručio da će, uprkos pandemiji korona virusa, veliki broj nemačkih kompanija ponovo investirati u našu zemlju, ali da je neophodna dalja borba protiv sive ekonomije koja je, kako je rekao, ovde još uvek jaka.

Govoreći na panelu „Zajedno za fer konkurenciju”, održanog u okviru predstavljanja 13. Sive knjige NALED-a, Šib je istakao da je siva ekonomija loša iz mnogo razloga, a prvenstveno jer usporava ekonomski rast, izaziva nepravilnosti na tržištu rada, probleme sa porezom i dobro je tlo za razvijanje korupcije.

– Siva ekonomija otežava ulazak Srbije u EU i ona je prepreka fer konkurenciji. Transparentne ekonomske aktivnosti se isplate i vode većem broju investicija, uključujući i investicije nemačkih kompanija, a borba protiv sive ekonomije kreira veći broj radnih mesta i omogućava zapošljavanje mladih – rekao je nemački ambasador i dodao kako smatra da program Srbije za borbu protiv sive ekonomije otklanja prepreke na putu investicija.

Šib je ocenio da je registracija sezonskih poljoprivrednih radnika u Srbiji važna, jer je njom do sada obuhvaćeno 44.000 sezonaca i uplaćeno oko 3,5 miliona eura na ime doprinosa. On je naveo primer svoje zemlje koja se protiv sive ekonomije bori inspekcijama i kaznama, izvestivši da je 2019. godine u Nemačkoj vođeno oko 16.000 krivičnih potupaka protiv ljudi koji se nisu pridržavali zakona.

– To će i za nas ostati izazov, jer oko 10 posto BDP-a čine aktivnosti u oblasti sive ekonomije i tu se nalazi veliki novac. Zato Siva knjiga NALED-a nudi važne smernice za dalju bilateralnu saradnju i programe koje sprovode i ubuduće će sprovoditi nemački GIZ i i KfW, a čiji je cilj unapređenje poslovne sredine u Srbiji u najširem smislu. U budućoj saradnji fokus će biti na bezgotovinskom plaćanju, a sve preporuke NALED-a doprineće prevazilaženju ekonomskih problema koje je stvorila pandemija – rekao je Šib.

Prema rečima ambasador Švedske u Srbiji, Jana Lundina, u našoj zemlji posluje 200 švedskih kompanija koje osećaju da ovde mogu dobro da posluju. Kako je rekao, rezultati u poboljšanju infrastrukture i poslovne klime su vidljivi, a Srbija ima potencijal da ostvari rast od sedam posto, kako to prognozira Svetska banka, iako još mnogo mora da se uradi kako bi se to i dostiglo.

On je istakao je da je reforma katrastra omogućila stranim investicijama da sagledaju mogućnosti za ulaganja u Srbiji, što će im mnogo olakšati odluke o investiranju. Švedski ambasador je naglasio i da su javne nabavke važna oblast u kojoj je potreban dalji napredak, a u tom smislu iskustvo Švedske može da bude korisno kako bi se povećala konkurencija i kako bi švedske kompanije imale poverenja u proces i prijavljivale se za učešće.

– Vrednost javnih nabavki u Srbiji u 2019. godini je bila veća od osam posto BDP-a, što je oko četiri milijarde eura. To nije loša cifra, globalno ona iznosi 12, a u Švedskoj je 15 posto – naveo je Lundin i poručio da je i prečišćavanje otpadnih voda bitno, ne samo za zaštitu životne sredine, već i za ekonomski rast, zbog čega je i tu oblast izdvojio kao prioritetnu u narednom periodu.

Informišite se jednom nedeljno o aktuelnim vestima - prijavite se na našu mejling listu

Ostavite odgovor