Nemačka u strahu od kineske krize

made-in-germany-rs-eu-voce-nemacka-kina

Izvoz Nemačke u Kinu godinama je bio izvor snage najveće evropske privrede, a sada ubrzano postaje rizik koji dovodi u pitanje opstanak drugih izvora rasta nemačke ekonomije.

Od svih 28 članica Evropske unije (EU) Nemačka je trgovinski najviše vezana za Kinu, uglavnom zahvaljujući tražnji automobila i mašinerije. Evropske zemlje su godinama bezuspešno pokušavale da sustignu nemački izvoz na daleki istok, gde su nemačke kompanije ostvarivale značajan profit zahvaljujući domaćoj potrošnji i ulaganjima u infrastrukturu, koje su Kinu učinile drugom po veličini svetskom ekonomijom, prenosi agencija “Rojters”.

Međutim, privredno usporavanje Kine stvara rizik da profit nemačkih firmi potone u gubitak.
Vrednost akcija na svetskim berzama je od 11. avgusta, kada je Kina iznenadila tržišta i devalvirala juan, smanjena za više od osam biliona dolara, a u narednim danima akcije na kineskim berzama nastavile su da padaju, pokrenuvši tako novi talas koji je oborio deonice na globalnim tržištima. Po rečima Hansa Kundnania iz Nemačkog Maršalovog fonda, slabosti “posebne veze” koju Nemačka ima sa Kinom postaju očigledne, a među nemačkim kompanijama sve je prisutniji stav da su suviše izložene Kini.

Predvođene proizvođačima automobila, nemačke firme su ulazile na kinesko tržište brže i agresivnije od mnogih svojih konkurenata, tako da je Kina postala izvor rasta za mnoge nemačke izvoznike. Po podacima nemačkog Zavoda za statistiku (Destatis), u 2007. godini na kinesko tržište je odlazilo svega 3,1 posto nemačkog izvoza, ali je prošle godine ta stopa porasla na 6,6 posto. Kina je u 2014. postala četvrto po veličini izvozno tržište za Nemačku, iza Francuske (na koju otpada devet posto nemačkog izvoza), SAD (8,5 posto) i Britanije (7,4 posto).

Međutim, od početka ove godine rast nemačkog izvoza u Kinu iznosio je svega 0,8 posto, koliko je porastao i izvoz u krizom pogođenu Grčku, a izvoz mašinerije u Kinu je u istom periodu opao za 4,9 posto. Za kompanije kao što je industrijska grupacija “TisenKrup”, kinesko tržište je veoma važno, jer na njega otpada 16 posto ukupne prodaje liftova, vrednih oko milijardu eura u 2014. Automobilski gigant “Folksvagen” prošlog meseca je snizio prognozu svoje globalne prodaje, navodeći da se, nakon višegodišnjeg dvocifrenog rasta, sada sprema za stagnaciju prodaje u Kini, svom najvećem tržištu.

Nemačka vlada pokušava da oceni uticaj kineskog privrednog usporavanja na Nemačku kao „ograničen“, pa je zvanični Berlin zadržao ovogodišnju prognozu privrednog rasta od 1,8 posto. Problemi u Kini takođe se odražavaju i na tržišta SAD i EU, za koje Berlin tvrdi da se „dobro drže“. SAD su u prvoj polovini godine prestigle Francusku i postale vodeće tržište za nemački izvoz, prvi put od 1961. godine, navodi Asocijacija nemačkih trgovinsko-industrijskih komora (DIHK).

Izvoz, kao ključni pokretač nemačke privrede, u drugom kvartalu ove godine uvećan je za 2,2 posto, što je najveći registrovani rast od prvog tromesečja 2011. Ipak, neizvesna globalna ekonomska situacija bi mogla da primora najveću privredu Unije da se udalji od spoljne trgovine i fokusira više na investicije, a manje na izvoz, smatra Sandra Hip, ekonomski stručnjak “Merkator” instituta za kineske studije u Berlinu. Ona kaže da snažno nemačko fokusiranje na izvozna tržišta poput Kine, uvlači njenu privredu u rizik da dodatno umanji šanse za jačanje domaćih izvora privrednog rasta.

Usporavanje privrednog rasta Kine utiče i na druga tržišta u usponu na koja Nemačka izvozi svoje proizvode. Jedan brazilski zvaničnik je ove nedelje izjavio da bi zbog situacije u Kini, privredni oporavak Brazila mogao biti sporiji od očekivanog. I to bi moglo da predstavlja problem za Nemačku, čije su kompanije uložile više od 19 milijardi eura u posustalu brazilsku privredu.

Informišite se jednom nedeljno o aktuelnim vestima - prijavite se na našu mejling listu

Ostavite odgovor